Arheološki lokalitet Džebel Sahaba dobija novo značenje - bilo je nasilja, ali drugačijeg nego što se mislilo

Naučnici su ranije smatrali da su tragovi nasilja koji su bili vidljivi na ostacima tela iz pronađenih grobnica - posledica jednog događaja - sukoba. Ipak, novi nalazi sugerišu da je reč o učestalim napadima i kontinuiranom nasilju koje je vladalo jedno vreme u društvu koje je postojalo pre oko 13.000 godina.

U grobnici, otkrivenoj 1965. godine na istočnoj obali Nila, nalazila se najmanje 61 osoba, čija je starost procenjena na oko 13.000 godina, a za polovinu je utvrđeno da su umrli zbog posledica povreda. 

Naučnici su prvobitno verovali da su lovci, sakupljači i ribari ubijeni u jednom sukobu, koji se smatra najranijim poznatim primerom zajedničkog nasilja između grupa ljudi.

Međutim, ponovna analiza kostiju upotrebom novih dostupnih tehnika mikroskopije sugeriše da je to zapravo bila serija nasilnih epizoda.

Ostatke kosiju, koji se trenutno čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu, analizirali su naučnici iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja i Univerziteta u Tuluzu.

Identifikovali su 106 trauma bez dokumenata, i uspeli su da razlikuju povrede od strelica ili koplja, od traume (iz borbe prsa u prsa) i tragove povezane sa prirodnim propadanjem tkiva.

Istraživači su otkrili i da je 41 osoba (67 odsto) sahranjena u Džebel Sahabi imala najmanje po jednu povredu (lečenu, ili nelečenu).

To znači da je bilo stalnih i ponavljanih sukoba između različitih grupa, sugeriše istraživanje.

Nije bilo samo jednog sukoba? 

Najmanje polovina povreda identifikovane su kao rane od uboda koplja i strela, što podržava teoriju da su se dogodile kada su grupe napale iz daljine, i da nije reč o, na primer sukobima u porodici.

Istraživači koje predvodi Izabel Krukjur, sada odbacuju teoriju da je Džebel Sahaba mesto jednog ratnog sukoba, jer, tvrde,  novi nalazi podržavaju teoriju da je bilo više epizoda nasilja i povređivanja.

Borbe su verovatno izbijale zbog ekološke katastrofe ledenog doba, zbog koje su napadači i žrtve živeli zajedno na manjem području, prethodno su sugerisali stručnjaci.

Bilo je malo zemlje na kojoj bi ljudi mogli bezbedno da žive, a resursi su bili oskudni.

Konkurencija za hranu možda je bila razlog nasilja, jer je više grupa ljudi moralo da polaže pravo na najbolja mesta za ribolov i mesta za život.

Dva druga groblja pronađena u blizini glavne lokacije sugerišu da su druge društvene grupe ili mala plemena takođe smatrale područje svojim domom, te je i to je moglo prouzrokovati trvenje među zajednicama.

Nova studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.