Kako će se, uz genetički inženjering, komarci boriti sami protiv sebe

Prvi eksperiment sa komarcima kojima je izmenjen genetički materijal, odvija se u Sjedinjenim Državama i već je izazvao dosta komentara, kako kod protivnika, tako i kod onih koji nemaju problem sa genetičkim inženjeringom. 

Zaposleni u britanskoj kompaniji operaciju su započeli krajem aprila, kada su, nakon decenije planiranja, regulatornog pregleda i rasprave, zajedno sa lokalnim osobljem, postavili legla komaraca na šest lokacija, na jugu Floride.

Operaciju je odobrila Američka agencija za zaštitu životne sredine.

Komarci su genetički su modifikovani tako da imaju „samoograničavajući" gen koji proizvodi poseban protein.

Komarci se uzgajaju u laboratoriji u prisustvu tetraciklina, antibiotika koji sprečava aktiviranje dodatog gena. Jaja komaraca se zatim ostavljaju da se izležu u divljini, bez antibiotika.

Gen ubija nezrele ženke koje polažu jaja, ali mužjaci dostižu zrelost, pare se sa divljim ženkama i prenose svoj genetički materijal. Tada i njihovi ženski potomci umiru, uzrokujući pad populacije koja bode, a to su isključivo ženke.

Svake nedelje iz svakog legla u divljinu će izaći oko 1.000 komaraca. Ukupno 140.000 će biti pušteno u prvoj fazi procesa koji će trajati najmanje do jula, dok će blizu 20 miliona poleteti u drugoj fazi koja počinje kasnije ovog leta.

U kompaniji "Okitec" kažu da je u prethodnom eksperimentu u Brazilu populacija komaraca opala i do 95 odsto tokom 13-nedeljnog ispitivanja. Cilj eksperimenta na Floridi je prikupljanje više informacija i potvrda do sada postignutih rezultata.

Generalni direktor kompanije Grej Frendsen kaže da rad njegove kompanije nije ništa drugo do egzistencijalan za čovečanstvo.

Bolesti koje prenose komarci već svake godine ubiju više od milion ljudi širom sveta, a klimatske promene proširuju raspon staništa insekata i patogena koje prenose u regione u kojima ranije nisu mogle da napreduju, dajući nam još jači signal da treba da razvijemo protivmere, smatraju u kompaniji.

„Nastojimo da razvijemo i prilagodimo nove tehnologije koje će u suštini omogućiti da ljudska rasa i dalje postoji na ovoj planeti", kaže Frandsen. „Štetni insekati jedna su od najvažnijih pretnji tome", dodao je.

Ali u javnosti se širi nezadovoljstvo zbog primene genetičkog inženjeringa.  Inače, oko 50 odsto Amerikanaca nema poverenja u GMO hranu, a neki od lokalnih stanovnika na jugu Floride, nisu baš zadovoljni time što im se u komšiluku odvija veliki genetički eksperiment.

Neki od njih brinu da bi modifikovani komarci mogli da izazovu nepredviđene zdravstvene ili ekološke posledice.