Rezultati na testovima inteligencije su sve bolji, ali da li smo stvarno sve pametniji

Da li smo sve pametniji je pitanje o kome razmišljaju mnogi naučnici, posebno s obzirom na to da se tokom 20. veka prosečan rezultat na testovima inteligencije širom sveta znatno povećao, posebno na zapadu.

Ovaj porast koeficijenta inteligencije (IQ) iznosio je oko tri poena po deceniji – što bi praktično značilo da živimo sa više genijalaca na planeti neko ikada ranije. 

Ovaj porast koeficijenta inteligencije i tendencija rasta u nauci je poznat kao „Flinov efekat“ (naznav po američkom profesoru Džejmsu Flinu). Tome su doprineli bolja zdravstvena nega, bolja ishrana, dostupnost obrazovanja i uslovi rada, kao i razvijena tehnologija.

Istorijski gledano, u 19. veku, na primer, industrijalizacija je proizvela velike, prenaseljene gradove u kojima su uslovi života bili užasni, a smrtnost ogromna. Ali poboljšanje uslova stanovanja, zdravlja i brige od deci, zajedno sa sve dostupnijim obrazovanjem i postepenim usavršavanjem od krajnje jednostavnih fizičkih poslova do intelektualno zahtevnijih, doveli su do toga da ljudi žive sve duže i zdravije.

Istraživanja čak sugerišu da postoji nešto kao „gradijent mortaliteta koeficijenta inteligencije“, to jest da pametniji ljudi često žive duže.

Čak i istraživanja u zemljama koje nisu završile sa postindustrijskim razvojem potvrđuju hipotezu da su pristup obrazovanju, uslovi stanovanja i kvalitet ishrane glavni faktori koji su doveli do rasta koeficijenta inteligencije u populaciji.

Na primer, istraživanje sprovedeno u podsaharskoj Africi otkrilo je da tamo još uvek nije došlo do pojave takozvanog Flinovog efekta jer bolji uslovi života još uvek nisu dostupni svima.

Međutim, ovo ipak nije celovita slika stanja jer je tokom poslednjih 30 godina bilo izveštaja da je došlo do smanjenja postignuća na testovima inteligencije u nekim zemljama. Zato se naučnici pitaju, da li smo stvarno dostigli vrhunac inteligncije, pre svega na zapadau?

Da li smo sve pametniji?

Koeficijent inteligencije, odnosno testovi inteligencije mere našu sposobnost logičkog mišljenja i brzinu upotrebe novih informacija i logike. Testovi procenjuju kratkoročno i dugoročno pamćenje kroz zagonetke i testiraju sposobnost osobe da se priseti informacija.

Iako se rezultati na testovima inteligencije već neko vreme sve bolji, istraživanja govore da može doći do „obrnutog Flinovog efekta“, odnosno da će se ovaj trend rasta u budućnosti usporavati.

Istraživanje sprovedeno u Norveškoj, na primer, otkrilo je da su muškarci rođeni pre 1975. godine pokazali očekivani pozitivni „Flinov efekat“ od tri poena za svaku narednu deceniju.

Ali kod onih rođenih posle 1975. godine uočen je stalni pad koeficijenta inteligencije, što je na kraju dovelo do sedam poena razlike između generacija – pošto je utvrđen trend pada od 0,2 poena godišnje.

I druge studije sprovedene između 2005. i 2013. godine u Velikoj Britaniji, Švedskoj i Francuskoj takođe su pokazale slične rezultate.

Te rezultate je teško objasniti, ali se pretpostavlja da su verovatno povezani sa načinom na koji deca uče u školama.

Posmatrani period je vreme u kome su se dogodili veliki pomaci u pogledu čitanja ozbiljne literature i učenja napamet – tehnike memorisanja zasnovane na ponavljanju – na metode naučnog pristupa rešavanju problema koji se sada koristi u nastavi na zapadu.

Ove nastavne metode „usredsređene na učenike“ sada se kombinuju sa usvajanjem socijalnih veština i timskim radom, zajedno sa podsticanjem učenika da razvijaju emocionalnu inteligenciju.

Ukupni uticaj ovog pristupa može da podstakne na efikasniji rad, ali manje naglašava pojedinačne veštine koje se mere testovima inteligencije. U tom smislu, izgleda da nam postojeći testovi inteligencije više nisu merodavni.

Neki naučnici pretpostavljaju i da su i niski prehrambeni standardi uticali na ovaj pad. Hranimo se više, ali pogrešnim namirnicama.

Migracije iz siromašnih delova planete zajedno sa trendom da što neko ima viši nivo inteligencije to ima manje dece, su takođe razmatrani kao jedan od mogućih uzroka ovog pada.

Da li su testovi inteligencije pristrasni i nepravedni

Već pola veka traje debata i postavlja se pitanje da li su testovi inteligencije kakvi danas postoje pristrasni, nepravedni i neprimereni. Ova diskusija je uticala i na to da se ovakve vrste testova sve ređe koriste prilikom selekcije kod upisa u škole ili zapošljavanja.

Tako da je verovatno i sve manja upotreba ovih testova, zajedno sa načinom obrazovanja dovela do slabijih rezultata na testovima.

Dakle, da li su ljudi sve pametniji – teško je reći. Ali ono što je sigurno je da lošija postignuća na testovima inteligencije ne znače da su ljudi danas manje inteligentni, već da postižu lošije rezultate na postojećim testovima.

Takođe je važno razmisliti o tome šta testovi inteligencije zapravo mere – a šta ne – kao šta je to što podrazumevamo pod inteligencijom. Na primer, testovi inteligencije nisu dobri u merenju stvari poput osobina ličnosti, kreativnosti ili emocionalne i socijalne inteligencije – ili čak nečega što se može nazvati mudrost.

To su atributi kojima se mnogi od nas mogu pohvaliti nezvisno od visine koeficijenta inteligencije izmerenog na testu.