Tajna uspeha „srpskog ledenog čoveka“

Pripreme su se sastojale od svakodnevnih fizičkih treninga manjeg ili većeg intenziteta, svakodnevnog tuširanja hladnom vodom, vežbi disanja, kratkotrajnog izlaganja snegu i hladnoći uz korišćenje znanja sistema tradicionalne medicine i nindžucu veštine. A kakva je naučna podloga i konkretna praksa svih tih koraka pripreme, reći će nam glavni junak ove priče:
„Svakodnevni trening u optimalnom nivou, u kombinaciji sa istezanjem, daje opštepoznat pozitivan zdravstveni efekat. Poboljšava cirkulaciju, inervaciju, reguliše stres, telo pojačano proizvodi hormone kao što su endorfin i serotonin, a svakodnevno disciplinovano treniranje stimuliše proizvodnju dopamina. U skladu sa poduhvatima, u sklopu tih treninga često se bavim i planinarenjem, koje mi je omogućilo da upoznam planine na koje sam se penjao ove zime.

Svakodnevno tuširanje hladnom vodom jača imunitet, pospešuje cirkulaciju, reguliše telesnu temperaturu, povećava energiju tela, poboljšava raspoloženje i adaptira telo na hladnoću. U oblastima za koje su karakteristične niske temperature, poznata je narodna tradicija hladnih tuševa ili jednostavno polivanje ledenom vodom na snegu. Svakodnevno kratkotrajno izlaganje hladnoći pomaže telu da razvije sopstveni termoregulacioni mehanizam koji je prilagođen uslovima koji ga okružuju. Po istom principu, telo je zdravije, ojačana je termogeneza (telesno generisanje toplote), kao i termocepcija (čulo zaduženo za detektovanje temperature).

Način disanja povezan je sa određenim emocionalnim i fiziološkim stanjima čoveka. Značaj specifičnog disanja je od velike važnosti za sve ljude, naročito za one koji se bave sportom. Tradicionalni sistemi koje ja koristim svakodnevno su delovi či-gonga / ki-ko (kineski i japanski sistemi disanja povezani sa tradicionalnom medicinom), pranajame (deo indijske joga tradicije razvoja duha i tela) i tumoa (tibetanska varijacija indijske i kineske tradicionalne medicine, direktno povezana sa budističkom doktrinom).

Sve ove tradicije imaju zajedničko kontrolisano disanje, kao i raščlanjeno specifično disanje. Ono što je karakteristično za generisanje toplote u telu, odnosno termogenezu, jeste metod disanja povezan sa kompresovanjem vazduha i privremenim zadržavanjem daha u telu. Prilikom dužeg zadržavanja daha i njegovog sporog otpuštanja iz tela, dolazi do povećane temperature u telu, odnosno telo počinje da se zagreva. Neretko dolazi i do znojenja. Bez upliva duhovne doktrine ijednog od tri sistema, ja sam koristio mehaničke elemente disanja kako bih se zagrejao na niskim temperaturama. I to se pokazalo kao uspešno.

Kratkotrajno izlaganje podrazumeva meditacije u snegu, meditacije u jezeru sa poledicom ili čak i fizičke vežbe snage ili gimnastike bez majice u snegu. Pored zdravstvenih pogodnosti krioterapija (ledene obloge i izlaganja hladnoći) koje je prvi zabeležio još Hipokrat sa Kosa, otac medicine, a koje su vezane za zaustavljanje upalnih procesa, smanjenja otoka, smanjenje bola, poboljšanje cirkulacije i inervacije, kratkotrajno izlaganje snegu ima za cilj adaptaciju tela i zbližavanje tela sa snegom i ledom.

U sklopu borilačke veštine nindžucu, kojom se bavim više od 15 godina, pohađajući treninge i seminare vezane za japansku akupresuru (šijacu) i japansku hiropraktiku (jumeiho), kao i energoterapiju pod nazivom reiki, stekao sam dovoljno znanja i iskustva da krenem i samostalno da se bavim tim metodama.

U sklopu borilačke veštine nindžucu, čiji sam nosilac zvanja crnog pojasa sedmi dan, praktikanti uvežbavaju treninge snage i kondicije, istezanja, gimnastiku, tehnike borenja, vežbe disanja i koncentracije, tradicionalnu medicinu, 'čeličenje' tela na razne načine, preživljavanje u prirodi i boravak na planinama i u prirodi itd. Takođe, deo nindžucu tradicije je tzv. šugendo praksa, koja u svojim naprednim stadijumima obuhvata izlaganje ekstremnim temperaturama na planinama, ledu i u vodi, kako bi praktikant testirao svoj um, duh i telo. Sve to mi daje adekvatnu podlogu za poduhvat kakav je 'ledeno planinarenje'".

Nakon svakodnevnih priprema, Vladimir izlazi na teren i počinje da se bavi taktikom poduhvata, koja se sastoji od procene vremenskih uslova, dužine staze koju planira da pređe i pripreme opreme potrebne za spust i za slučaj da dođe do povreda ili smrzavanja. Ekipa koja ga prati u poduhvatima je dobro pripremljena i upoznata sa svim mogućim uslovima koji ih očekuju.

Od trenutka izlaska na teren, ovaj nindžucu-majstor detaljno je upoznat sa vremenskim prilikama koje ga očekuju i planinarskom stazom, a spram toga određuje i vremenski limit za koji mora da ispuni zadatak. Uz sebe u rancu nosi opremu koju će obući kada osvoji vrh, a koju bi, naravno, iskoristio i da se slučajno jave bilo kakvi simptomi hipotermije. Kada stigne na planinu odakle kreće u osvajanje vrha, skida garderobu i ostaje u šortsu i patikama, i tada kreće poduhvat. To što je već blago zagrejan isključuje mogućnost inicijalnog šoka, telo zagreva dok hoda naviše kombinacijom dubokog disanja, zadržavanja daha i vizuelizacijom vatre u grudima i stomaku, sve do trenutka dok ne oseti lagodnost i sigurnost sopstvenih mogućnosti. Nakon takvog prilagođavanja, koje traje oko desetak minuta, nastavlja da se fokusira samo na dužinu uspona, cilj, konstantno vodeći računa o svim telesnim funkcijama. U slučaju da oseti hladnoću u grudima, što se do sada nije dogodilo, tehnikom dubokog i zadržanog disanja probao bi da se zagreje, a ukoliko u tome ne bi uspeo, prekinuo bi poduhvat ne želeći da rizikuje. Tu panici nema mesta, jer je njegov fokus na divnoj energiji i uživanju u ekstremnom iskustvu, a u svemu tome mu pomaže posmatranje prirode koja ga okružuje i aktivna meditacija i vizuelizacija ostvarenog cilja.