Naučnici otkrili tajnu mozgova pčela

Naučnici su upoređivali veličinu i težinu mozgova raznih insekata koji sadrže nezavisne specijalizovane regije za obradu vizuelnih informacija, zvukova, mirisa, pa čak i memorije.

Međutim, veličina mozga, bilo kod insekata ili kod kičmenjaka, poput ptica i sisara, ne daje uvek realnu predstavu o njegovoj snazi. Razlog je i to što neke životinje – posebno one koje lete, poput ptica, imaju gušće zbijene neurone kako ih mozak svojom veličinom i težinom ne bi ometao u letu.

Profesorka Rebeka Kiting Godfri sa Univerziteta u Arizoni i njen tim, proučavali su mozak insekata koristeći nedavno razvijenu tehniku za brojanje moždanih ćelija. Izdvojili su mozak 450 insekata koji spadaju u 32 različite vrste, uključujući pčele, ose, mrave i neke vrste muva, piše časopis Nju sajentist.

Svaki mozak je bio samleven i natopljen rastvorom koji oslobađa jezgra svake moždane ćelije. Zatim su dodali boju od koje jezgra postaju fluoroscentna, što im je omogućilo da ih izbroje u malom uzorku, pod posebnim epifluorescentnim mikroskopom koji koristi ultraljubičasto svetlo. Na osnovu tih uzoraka konačno su procenili broj neurona u celom mozgu određene vrste.

Istraživači su otkrili da su neke pčele, posebno one iz roda Augochlorella, imale vrlo veliki broj neurona u poređenju sa veličinom mozga – oko dva miliona po miligramu. To je više i od broja neurona koji imaju male ptice, poput kraljića (Regulus regulus), koji ima oko 490.000 ćelija po miligramu.

S druge strane, mravi, u poređenju sa pčelama i osama, imaju mali mozak i relativno malo moždanih ćelija. Jedna vrsta mrava analizirana u studiji imala je samo 400.000 ćelija po miligramu.

Ipak, naučnici smatraju da je verovatnije da razlika u broju moždanih ćelija kod insekata nema mnogo veze sa nečim što bi se moglo nazvati inteligencijom. To je hipoteza koju tek treba ispitati.

Jedna od učesnica istraživanja sa Univerziteta u Arizoni, Vulfila Gronenberg, smatra da letećim insektima više neurona verovatno treba kako bi osnažili njihov vid potreban za let.

„Tkivo mozga je skupo u energetskom smilu, pa ako vam ne treba, nećete ga ni imati“, navodi Gronenberg.

„Kod ptica su uočene prilično guste moždane strukture, a neke pčele imaju sličnu gustinu“, kaže profesorka Godfri, mada priznaje da ih je iznenadio izrazito nizak broj moždanih ćelija kod mrava.