Veliki Šigirski idol, najstarija drvena statua na svetu, duplo starija od Stounhendža

Šigirski idol jedan je od najznačajnijih eksponata regionalnog zavičajnog muzeja Sverdlovska. Otkrivena je 1890. godine prilikom razvoja rudnika zlata. Spomenik drevne umetnosti, koji je ležao hiljadama godina pod zemljom, nije odmah dobio svetsku slavu i priznanje.

Njegova starost ostala je misterija čak i za stručnjake sve do 1997. godine, kada su ruski naučnici koristeći radiokarbonsko datiranje otkrili da je stara devet i po hiljada godina. Neočekivano otkriće u početku je izazvalo skepticizam kod nekih stručnjaka, s obzirom na sofisticiranu prirodu dela, za koje se sada veruje da je najranija poznata ritualna umetnost.

Međutim, 2018. godine, netaknuto jezgro statue od ariša, a ne površina koja je bila tretirana brojnim konzervatorskim postupcima tokom više od 100 godina od otkrića, testirano je naprednom tehnologijom masene spektrometrije akceleratora i utvrđeno je da je još starija, to jest da ima 11.600 godina.

Nova studija objavljena u časopisu Quaternary International pomerila je taj datum za dodatnih 900 godina – čineći ga više nego dvostruko starijim od Stounehendža ili egipatskih piramida.

„Idol je isklesan tokom ere velikih klimatskih promena, kada su se rane šume širile toplijim kasnim glacijalom do postglacijalne Evroazije“, kaže za Njujork tajms vodeći autor rada, arheolog Tomas Terberger, šef istraživanja u Odeljenju za kulturno nasleđe Donje Saksonije. „Predeo se promenio, a umetnost – figurativna umetnost i naturalističke životinje naslikane u pećinama i uklesane u steni – se takođe promenila, možda i da bi im pomogla da se suoče sa izazovima koje im je okruženje donosilo“.

Složena ikonografija statue, sa svojim apstraktnim simbolima, prkosi onome što su arheolozi verovali da znaju o društvima lovaca-sakupljača u Evropi i Aziji, za čiji se umetnički rad mislilo da je ograničen na životinjske slike i scene lova, a ne na predmete sa ritualnim značajem.

Ali sasvim je moguće da velika većina „pokretne umetnosti“ – arheološki izraz za prenosnu praistorijsku skulpturu – jednostavno nije preživela zbog materijala koji su korišćenih za njenu izradu.

U regionima sa velikim šumama drvo bi bilo lako dostupno paleolitskim umetnicima, ali brzo bi propadalo tokom vekova. To znači da je naše razumevanje ovih drevnih naroda oblikovano samo na osnovu predmeta koji su uspeli da ostanu sačuvani, a verovatno bi bilo mnogo drugačije da je preživelo više drvenih predmeta kao što je Šigurski idol.

„Obrada drveta bila je verovatno raširena tokom kasnog glacijala do ranog holocena“, tvrde naučnici u svom članku. „Šigursku skulpturu doživljavamo kao dokument složenog simboličkog značenja i duhovnosti kasnog glacijala do ranih mezolitskih lovaca-sakupljača s Urala“.

Terberger i njegove kolege pronašli su više dokaza o praistorijskoj stolariji u drugim iskopavanjima močvara u proteklih 12 godina. Očekuju da će arheolozi nastaviti da otkrivaju slična nalazišta i drugde na Uralu, gde se nalazi mnoštvo neistraženih tresetišta, ali zbog nedostatak sredstava trenutno se ne vrše iskopavanja.