Izuzetne žene u svetu podataka

Znanje programiranja je ključno kako bi se pomoću nove tehnologije i veštačke inteligencije obradili veliki i složeni skupovi podataka koji su prikupljeni iz različitih izvora.

I mi kreiramo te podatke – dok koristimo društvene mreže, pretraživače, aplikacije, pametne uređaje. To su svi oni podaci koji su nastali tokom naučnih istraživanja, ali i oni koje stvaraju državne institucije, a na koje građani imaju pravo.

„Sve dok su podaci razumljivi, dokle god su tamo, dokle god su dostupni, mi možemo da donosimo odluke o tome gde ćemo živeti, gde školovati našu decu, u koje oblasti bi trebalo da investiramo”, objašnjava Aleksandra Štefanesku, glavna tehnološka direktorka firme „Kod" u Rumuniji, i naglašava da podaci stvoreni u javnom sektoru moraju biti vidljivi i građanima i svim javnim institucijama.

„Čest je slučaj da su neke institucije nevidljive čak i drugim institucijama unutar javnog sektora. Određene institucije ponekad nemaju pristup podacima o životnoj sredini ili obrazovnom sistemu, a potrebni su im kako bi mogle da donose kvalitetne političke odluke, zasnovane na prethodnoj analizi. I na kraju, ali ne i najmanje važno, podaci bi pomogli novinarima koji tragaju za informacijama. Istraživačko novinarstvo ne bi trebalo da se zasniva na informacijama i dokumentima koji su 'procurili', već na otvorenim podacima koje je objavio javni sektor”, napominje Aleksandra Štefanesku.

Profesorka na Katedri za informatiku Univerziteta u Rijeci Ana Meštrović navodi da je nauka o podacima važna i neophodna i prilikom monitoringa velike količine informacija objavljenih na internetu.

„Danas imamo mnogo naprednih tehnika zasnovanih na dubinskom učenju i neuronskim mrežama koje mogu pomoći prilikom obavljanja monitoring zadataka, kao što su oblikovanje tema, klasifikacija teksta, analiza osećanja, automatsko otkrivanje lažnih vesti, predviđanje načina i brzine širenja informacija”, objašnjava Meštrovićeva.

Od početka pandemije društvene mreže su preplavljene informacijama o koronavirusu. More nepreglednih informacija stvara opasnost od infodemije – tolika količina informacija otežava filtriranje i procenu njihove istinitosti. Infodemiju bi mogla da spreči veštačka inteligencija.

Veštačka inteligencija može mnogo toga, ali koliko joj ljudi veruju? Prema anketi koju je sprovela Oksfordska komisija za veštačku inteligenciju u više od sto zemalja sveta, većina ljudi smatra da će u budućnosti od modernih tehnologija biti više štete nego koristi.

Da bi stekli poverenje ljudi, moraju da znaju kako veštačka inteligencija funkcioniše i ko je kontroliše, ističe mađarska novinarka Nora Rado:

„Intervjuisala sam pre neki dan veoma cenjenog mađarskog lekara. Govorio mi je o naprednoj tehnologiji koja koristi dubinsko učenje da pronađe genske mutacije u ćelijama karcinoma. Na osnovu toga se određuju potencijalni lekovi za što efikasnije neutralisanje tumora. To je revolucionarna tehnologija. Zato sam bila veoma iznenađena kada me je zamolio da pronađem način da ubedim ljude da tehnologija nije 'zla', jer se s takvim komentarima najčešće suočava.”

I druge pozitivne strane veštačke inteligencije, poput pomoći u otkrivanju demencije, utabavaju put do izgradnje poverenja u nju. Kako veštačka inteligencija tu može pomoći, objašnjava Vida Groznik, asistent Primorskog univerziteta u Sloveniji i istraživač Univerziteta u Ljubljani:

„Napravimo test koji potom pokrenemo na kompjuteru i istovremeno pratimo kako pacijent pomera oči. Reč je o neurološkom i psihološkom testu koji smo digitalizovali, odredili karakteristike i na osnovu njih izgradili dijagnostički model.”

Podaci su svuda oko nas. U to su nas uverile i izuzetne žene iz oblasti nauke o podacima (Data Science) koje su ovogodišnji Međunarodni dan žena obeležile izlaganjem na onlajn konferenciji kako bi se naučnice iz sedam zemalja regiona povezale i stvorile jaku regionalnu "Data Science" zajednicu.