Ljudi sa ekstremnim stavovima teže obavljaju složene mentalne zadatke

Naučnici su hteli da procene da li kongitivna dispozicija – razlika u načinu primanja i obrađivanja informacija – utiče na ideološke poglede na svet i političke, nacionalističke i dogmatske stavove.

Studija, zasnovana na prethodnim istraživanjima, uključivala je više od 330 učesnika iz SAD dobi od 22 do 63 godine, sa kojima je urađen veliki broj testova – 37 neurosocioloških zadataka i 22 testa ličnosti.

Zadaci su pripremljeni tako da budu neutralni, ni emotivni ni politički. Uključivali su, primera radi, vizuelno pamćenje oblika. Pomoću različitih modela, stručnjaci su iz velike količine podataka izvukli informacije o percepciji i sposobnosti učenja učesnika, kao i njihovoj sposobnosti za složene i strateške mentalne procese.

Zaključili su da određeni ideološki stavovi odgovaraju određenim vrstama kongitivnog odlučivanja, navodi se u studiji objavljenoj u Philosophical Transactions of the Royal Society B.

Ključni nalaz jeste da ljudi sa ekstremnim stavovima najčešće shvataju svet crno-belo i muče se sa složenim zadacima koji zahtevaju precizne mentalne korake, kaže dr Leor Zmigrod, glavni istaživač sa Odeljenja za psihologiju Univerziteta Kembridž.

„Pojedinci koji se muče da razumeju i planiraju složene misaone nizove više privlače ekstremne ili autoritarne ideologije koje pojednostavljuju svet oko njih“, istakla je ona.

Još jedna osobina takvih osoba jeste impulsivnost i lošija kontrola vlastitih emocija.

Učesnici skloni dogmatskom načinu razmišljanja takođe su bili „otporni“, odnosno teže su prihvatali kredibilne argumente i dokaze, jer im je bilo teže da ih razumeju i prihvate.

„Na primer, upitani da odrede da li se tačke (kao deo neurosociološkog testa) pomeraju ulevo ili udesno – bilo im je potrebno više vremena da gledaju, percepiraju, obrade informacije i dođu do zaključka“, objašnjava Zmigrodova.