Šta je podsticajno roditeljstvo iz ugla očeva

Brojna istraživanja su potrvrdila da angažovanje očeva nije važno samo za decu i majke, već ima pozitivan uticaj i na očeve. Očevi koji izjavljuju da su u bliskoj vezi sa svojom decom žive duže, imaju manje mentalnih ili fizičkih zdravstvenih problema, ređe zloupotrebljavaju alkohol i droge, produktivniji su na poslu i izjavljuju da su srećniji nego što je to slučaj kod očeva koji navode da nemaju takvu povezanost sa svojom decom.

Pisac Vladimir Arsenijević ima troje dece, od kojih su dvoje odrasli ljudi i ćerkicu koja uskoro puni dve godine.

„Ja sam srazmerno mlad prvi put postao otac, sa 25 godina, što za moju generaciju nije bilo toliko uobičajeno. Čak i tada, mi smo bili prvi unutar generacije koji su dobili dete. Onda sam kasnije dobio treće dete srazmerno kasno, sa 54 godine. I verovatno kao i sa svim drugim stvarima u životu, neku spontanost i brzinu zamenite sa nešto više sistematizacije i mudrosti, recimo. Mada, mimo toga, ja ne primećujem neke velike razlike unutar sebe između tog doba i ovog doba, pa tako ni u smislu uloge oca“, navodi Arsenijević.

Koliko se očevi uključuju u podizanje deteta verovatno umnogome zavisi i od segmenta društva koji se posmatra, dodaje gost Jutarnjeg programa. Unutar kruga u kojem se on kreće, podrazumeva se jedna doza emancipovanog odnosa između muškaraca i žena generalno.

„Čak i ta ideja da otac pruža podršku majci deluje anahrono, jer reč je o dvoje roditelja, o jednakim, ali različitim ulogama koje oni nose u odnosu na dete. Ljudi vaspitavaju decu paralelno i srazmerno mogućnostima. Posebno kada je reč o porodicima gde oba roditelja rade, onda u tom smislu se i poslovne obaveze, i kućne obaveze i roditeljske obaveze dele“, smatra Arsenijević.

Iskustvo sa rođenjem trećeg deteta je za Arsenijevića i njegovu suprugu bilo veoma traumatično, s obzirom na to da je beba rođena prevremeno i da su nekoliko meseci proveli na Institutu za neonatologiju.

„Čak joj ni te statistike o prevremeno rođenoj deci nisu davale mnogo šanse, prvo da preživi, a potom da odrasta bez posledica. Tako da je to čitavo njeno iskustvo bilo prilično tragično, ali vas to uči mnogim stvarima, a to je da deca ne jadikuju i nisu sklona samosažaljenju i ako postoji minimalni trenutak da se zabavljaju, ona se zabavljaju. Deca zapravo samo žele da se zabavljaju i to je ono što njih u životu motiviše“, naglašava naš ugledni književnik.

Institut za neonatologiju je vrlo savremena ustanova i gost Jutarnjeg programa priznaje da koristi svaku priliku da istakne kako su oni uzor našeg zdravstva. Na Institutu su podjednako motivisani i dobrodošli da provode vreme uz dete i majke i očevi. U ovoj ustanovi je rano usvojen princip razvojne nege koji podrazumeva kontakt koža na kožu i očevi i majke u istoj meri mogu da dolaze i provode vreme sa svojim detetom.

„Kada se dete rodi prevremeno, ono se kolima hitne pomoći prebacuje u Institut za neonatologiju. Majka je u porodilištu i u prvom trenutku jedino otac može da bude uz dete. Tako da je od prvog trenutka između nas krenula ta razmena uloga i podela uloga, i tu se ne radi o podršci, nego o prirodnoj saradnji. I budući da nas dvoje radimo zajedno i nemamo bejbi siterku, ta podela posla na poslu i u kući, za nas su svakodnevica“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu književnik Vladimir Arsenijević.