Razvojni put savremenih Terazija – od podzemnih prolaza do prostrane terase

Poslednju fazu u podizanju objekata na prostoru Terazija čine građevine koje su sazidane posle Drugog svetskog rata, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Najznačajnija među njima je zgrada Savezne privredne komore, koja je sazidana 1958, prema projektu arhitekte Lavoslava Horvata.
„Veliki značaj te zgrade ogleda se u tome što je uobličila formu trga sa svojom izuzetno dugačkom konkavnom fasadom, gde se pojavljuje taj blagi luk, blaga zalučenost u horizontalnom izdanju, sa 11 stubova koji izlaze i prolaze kroz dve etaže na razdaljini od tri do četiri metra od glavne fasade. Specifično za tu zgradu je to što je uspela da uveže još nekoliko zgrada, dve sa jedne i dve sa druge strane, tako da se taj splet kolonada prostire kroz šest objekata koji su u kontinualnom nizu. To je veoma retko i predstavlja jedinstven primer u našoj sredini" - kaže prof. dr Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Još jedna karakteristika Terazijskog trga jesu podzemni prolazi. Sistem podzemnih prolaza, napravljen sedamdesetih godina prošlog veka, nije imao samo za cilj da razdvoji kolski od pešačkog saobraćaja već i da omogući povezivanje s jedne strane ulice na drugu.

„Osim toga, podzemni prolaz je imao i određene bezbednosne uslove koje je trebalo da zadovolji, tako da je segment tog podzemnog urbanizma, koji je počeo da se dešava sedamdesetih godina prošlog veka, zaista davao nov pečat, jednu novu dimenziju Terazijama kao nekom opšteprihvaćenom prostoru koji je imao i ono što se nalazi iznad, i ono što se nalazi ispod površine zemlje" - zaključuje profesor Đokić. Prirodno proširenje Terazija - tzv. vidikovac na Terazijskom platou - oduvek je inspirisao kako vladare tako i arhitekte da urbanistički urede padinu s koje se pružao pogled prema Savi i Zemunu. U svim vremenima arhitekti su predlagali ideje, ali parkovski prostor Terazijske terase još čeka da se na adekvatan način priključi okruženju i ulepša ga.

„Možemo da kažemo da priča o Terazijskoj terasi počinje početkom 20. veka, 1901. godine, kada je zabeleženo da Dimitrije Leko pominje taj prostor kao potencijalni produžetak Terazijskog platoa, Terazijskog trga; i sve negde do 1923. godine u stručnoj javnosti se sukobljavaju mišljenja na koji način taj prostor treba da zaživi i doprinese razvoju centra grada", kaže doc. dr Grozdana Šišović sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. 

Među prvima je ideju Terazijske terase razmatrao belgijski arhitekta Alban Šambon, koji je 1912. na poziv Kraljevine Srbije izradio idejna rešenja više karakterističnih pozicija grada Beograda. Koncept je izradio na osnovu geodetskih podloga iz 1908. godine, a razmatrao je kako najznačajnije bulevare i trgove tako i pojedinačne palate i crkve. Međutim, njegove ideje su bile arhaične a arhitektonski senzibilitet nije odgovarao ukusu državnog vrha. To sučeljavanje oprečnih mišljenja o načinu buduće izgradnje Terazijske terase zaustavljeno je 1923. godine generalnim urbanističkim planom, koji je definitivno doneo odluku da se na tom prostoru formira monumentalna terasa. Jedan od tvoraca koncepta Terazijske terase bio je arhitekta Nikola Dobrović, koji je dobio prvu nagradu na međunarodnom konkursu 1929. godine.

„Dobrović je ponudio razmišljanje i razumevanje prostora koje je drugim arhitektima na tom konkursu bilo donekle strano. On je razumeo da produžetak Terazija ima potencijal u formiranju velike površine, dodatne ravne površine Terazijskog platoa, a istovremeno je omogućio da se ispod tog platoa dešava intenzivan, užurban gradski život tako što je potencirao i omogućio jake pešačke komunikacije koje bi povezivale Terazije sa Ulicom kraljice Natalije i donjim zonama Savskog amfiteatra. U prostoru ispod platoa Dobrović je planirao svojevrsni, možemo danas reći - šoping mol", kaže doc. dr Grozdana Šišović.

Dobrovićeva ideja je bila zamišljena u modernističkom duhu, ali javnost i tadašnja vlast nisu imale sluha za te avangardne ideje. Iako u svakom smislu kultan za domaću arhitektonsku scenu, Dobrovićev projekat zapravo je samo jedan u nizu onih koji su rađeni za taj prostor. Posle konkursa 1929. usledilo je još konkursa u narednim decenijama koji su se bavili tim prostorom, ali iz raznih razloga nijedan nije zaživeo. Nadamo se da će poslednji projekat, koji je konačno usvojen početkom 2020. godine, dati novi izgled Terazijskoj terasi.