Čitaj mi!

Arheologija u službi antropocena

Likovi poput Indijane Džounsa i Lare Kroft doprineli su promovisanju arheologije u javnosti. Ipak, savremena arheologija je, u razvojnom smislu, daleko odmakla u odnosu na nekadašnje predstave o njoj.

Naime, savremena arheološka istraživanja izgledaju mnogo drugačije od onoga kako su dočaravana u video-igricama i filmovima. Naučni rad objavljen u časopisu Nature Ecology and Evolution usmeren je upravo ka tome da publici predoči kako se arheološka istraživanja ostvaruju danas - kako istraživači u laboratorijama vrše ispitivanja koristeći instrumente koji koštaju nekoliko miliona evra i računare koji su poslednja reč tehnike. Zatim, rad nastoji da ukaže na koje sve načine arheologija doprinosi istraživanjima drugih naučnih oblasti poput biodiverziteta, bezbednosti hrane i klimatskih promena.

„Arheologija je danas sasvim drugačija disciplina od one iz prošlog veka", primećuje prof. Nikol Boaven, vodeća autorka studije, direktorka Departmana za arheologiju u Institutu Maks Plank. „Kada govorimo o proučavanju arheologije, ona je danas visokonaučna disciplina, i bavi se savremenim pitanjima, nešto sasvim drugačije od prikazanog u kultnim filmovima."
 
Pregledanjem naučnih radova iz poslednjih nekoliko decenija, autori studije došli su do jasnog zaključka da arheologija može umnogome da pomogne u razumevanju izazova koje donosi savremeno doba.
 
„Ljudi su danas glavni akteri u formiranju prirode", naglašava koautorka studije Alison Krauder, istraživač na Univerzitetu Kvinsland i Institutu Maks Plank. „Kada kažemo da smo ušli u novo geološko doba, kojim dominira čovek, mi u stvari prihvatamo ulogu." 

Kada je počela epoha ljudi?

Za ­ge­o­lo­ge, ­vre­men­ska­ ska­la­ Ze­mljine isto­ri­je­ ­ima ­iz­u­ze­tan­ na­uč­ni­ zna­čaj.­ Bi­li­ su potreb­ni ve­ko­vi ­bri­žlji­vog­ stra­ti­graf­skog­ ra­da,­ uskla­đi­va­nje­ uzo­ra­ka­ ste­na­ ši­rom sve­ta ­i­ od­re­đi­va­nje ­re­do­sle­da ­nji­ho­vog ­for­mi­ra­nja da­ bi­ se­ do­bi­la­ or­ga­ni­zo­va­na­ sli­ka­ ko­ja­ po­dr­ža­va ­sve­ stu­di­je o­ pro­šlo­sti­ pla­ne­te. Ge­o­lo­ška­ vre­men­ska ­ska­la ­je ­jed­no­ od ve­li­kih ­do­stig­nu­ća ­čo­ve­čan­stva.

Iako­ ide­ja­ o­ no­voj­ epo­hi ­ima­ du­gu­ isto­ri­ju, ­na­uč­na ­ras­pra­va­ je ­po­kre­nu­ta­ tek ­po­što ­je ­he­mi­čar Pol­ Kru­cen, ­do­bit­nik­ No­be­lo­ve­ na­gra­de­, sko­vao­ sin­tag­mu­ „epo­ha­ an­tro­po­cen"­ 2000.­ go­di­ne. Od­ ta­da­ su­ lju­di­ po­če­li­ da­ ko­ri­ste­ 'an­tro­po­cen'­ kao­ da­ je­ stva­ran­ geološki­ ter­min.­

Milenijumima daleko, kada se ostaci naše civilizacije budu očitavali u sedimentima stena, neće biti važno gde se nalazi zlatni vrh antropocena. Da li je to 1610, 1964, ili, kako je Krucen predložio, kasni 18. vek, kada je Džejms Vat izumeo parnu mašinu. Ključno pitanje je kako će u međuvremenu zvanično određena epoha ljudi formirati naučno mišljenje.

Kako arheologija, disciplina usmerena na prošlost, može da pomogne u odgovaranju na izazove koje donosi antropocen?

Jasno je da se tu krije široko polje znanja o kulturi čoveka, koje ne možemo da zanemarimo, ističe profesorka Boaven. S tim u vezi istraživači ukazuju da podaci o prošlosti mogu višestruko biti korisni u budućnosti.

Pažljivom analizom toga šta je u prošlosti funkcionisalo, a šta nije, arheolozi nude efikasne eksperimente koji mogu da otkriju faktore koji utiču na održivost i otpornost, ali i one koji mogu da naštete prirodi i društvu. Takođe, mogu da preporuče drevna rešenja za moderne probleme.

„Naši istraživači doprinose modernom svetu time što su pronašli informacije o tome kako su ljudi u prošlosti kultivisali zemljište, sprečili razarajuće požare, stvorili zelenije gradove i transportovali vodu bez fosilnih goriva", ističe dr Krauder. Dodatno, ljudi kontinuirano koriste i prilagođavaju drevne tehnologije i infrastrukturu, poput sistema za navodnjavanje, koji su vekovima u upotrebi.
 
Ipak, istraživači naglašavaju da je veoma važno pronalaženje kako tehnoloških tako i socijalnih rešenja u borbi protiv klimatskih promena i drugih izazova koje antropocen nosi sa sobom. „Nije u pitanju puko glorifikovanje prošlosti, ili potvrđivanje napretka", obrazlaže prof. Boaven, „već povezivanje podataka iz prošlosti i sadašnjosti (ka budućnosti) kako bi se pronašao jedan odgovoran i konstruktivan pravac za opstanak čovečanstva."

div id="adoceanrsvdcfhklggd">