Priča o Prirodnjačkom muzeju

„Prirodnjački muzej je uvek bio na talasima društveno-ekonomskih prilika u našoj zemlji, deleći tako sudbinu zemlje i naroda. Generalno uzevši, to je svaki onaj period kada je bilo mladih snaga u redovima kustosa. To je shvaćeno vrlo rano, pa su tokom postojanja Muzeja imperativ uvek bili novi mladi ljudi. Posle Drugog svetskog rata takođe je postojao značajan uzlet aktivnosti koje su predvodili tada mladi i posvećeni kustosi. Drugo, to je period odmah nakon osnivanja, kada su sa raznih strana stizali predmeti i zbirke. Na kraju, od sredine osamdesetih godina prošlog veka, koji, usuđujem se reći, još traje, može se označiti period značajnih promena i unapređenja rada, period prelaska sa starih muzeoloških metodologija i tehnika čuvanja, konzerviranja i prezentovanja, na nove, savremene", objašnjava direktor Prirodnjačkog muzeja dr Milan Paunović. 

Izazovan period nastupio je i 2020. godine, sa pandemijom. Zato se sada potenciraju elektronske i virtuelne prezentacije tema i predmeta na najrazličitije načine.

„Prirodnjački muzej je odavno počeo sa virtuelizovanjem svojih tematskih i povremenih izložbi i postavki, kreativnih radionica, manifestacija i drugih sadržaja. Zbirke su u već odmakloj fazi digitalizacije, a vredni podaci se ubrzano unose u elektronske baze, čime se ostvaruje njihova puna, gotovo večna, trajnost i upotrebljivost", objašnjava naš sagovornik.

Danas se u Prirodnjačkom muzeju čuva 125 zbirki geoloških i bioloških predmeta. Njihov broj neprestano raste svake godine. Dr Paunović objašnjava na koji način su se sakupljali predmeti:

„Velika je čast, ali i obaveza biti na čelu Prirodnjačkog muzeja upravo zbog njegove duge i uzbudljive istorije, velike kulturne i naučne vrednosti i važnosti predmeta i zbirki koje se u njemu čuvaju. Prirodnjački muzej, odnosno tada novoosnovani Jestastvenički muzej srpske zemlje, nasledio je prve zbirke predmeta iz Jestastveničkog kabineta Velike škole. Velika škola je nasledila nekadašnji Licej, a početkom XX veka od nje je nastao Univerzitet u Beogradu. Dakle, Jestastvenički kabinet je dobio tri najstarije zbirke prirodnjačkih predmeta: zbirku minerala iz Srbije i sveta koju je baron Fon Herder svojevremeno poklonio knezu Milošu Obrenoviću, Geološko-mineralošku zbirku Ministarstva prosvete i zbirku retkih i neobičnih predmeta iz Vojne bolnice u Beogradu. Osim predmeta iz te tri zbirke, profesori i studenti jestastvenice, sa legendarnim Josifom Pančićem na čelu, sami su prikupljali, ali i dobijali na poklon predmete tokom više decenija postojanja Jestastveničkog kabineta, čije su prostorije postale krajnje pretrpane predmetima. Pored ostalog, i to je bio jedan od razloga za osnivanje muzeja."

Posle toga, generacije prirodnjaka, naučnika i prijatelja Prirodnjačkog muzeja vredno su prikupljale, poklanjale prirodnjačke predmete, a neretko su predmeti i otkupljivani i ta praksa se očuvala do danas. Samo tokom ove godine nekoliko zbirki je ponuđeno i stiglo u fundus muzeja.

Inače, nije jednostavno objasniti starost eksponata. Neki imaju geološku starost koja se meri desetinama hiljada, milionima, pa i milijardama godina, i tu se ubrajaju fosilizovani ostaci kičmenjaka i beskičmenjaka, minerali, stene, kamenje i meteoriti. Biološki predmeti su neuporedivo „mlađi" i njihova starost se kreće od prethodnih nekoliko vekova do danas.

„Nedavno smo dobili koštane ostatke tri slepa miša koja su svojevremeno bila zazidana u jednom srednjovekovnom srpskom manastiru kada je tokom 20. veka rađena njegova obnova, pa su to sada najstariji recentni predmeti. Ipak, svim muzejskim predmetima je zajednička estetska vrednost, utemeljena u njihovom skladu koji je kreirala svemoćna priroda. Sa tim skladom, tom neponovljivom lepotom, svakodnevno se sreće svaki zaposleni u Prirodnjačkom muzeju", zaključuje direktor dr Milan Paunović.