Milano, zeleni grad

U narednih deset godina biće formirano 29 novih parkova i zasađena tri miliona stabala. Takvim urbanističkim preokretom vlasti se nadaju da će smanjiti temperature.

Pjerfrančesko Maran, zamenik gradonačelnika zadužen za životnu sredinu, objašnjava da se između visokourbanizovanih delova u centru grada i zelenih delova grada beleži značajna razlika u temperaturi. Tokom leta, ta razlika iznosi i do pet stepeni. „Zaista, temperature u gradu su abnormalno visoke sredinom septembra. Posledice mogu biti ozbiljne. U Lombardiji, smrtnost izazvana virusom kovid 19 najviša je u Evropi. Zagađena životna sredina povećava rizik od nastanka respiratornih oboljenja", navodi Maran.

Stefano Boeri, arhitekta i direktor milanskog urbanističkog razvojnog projekta, kaže da su tokom najtežeg perioda pandemije shvatili da su ljudi sa oštećenjima pluća imali najozbiljnije simptome i da je svež vazduh najvažniji za zdravlje stanovništva.
Mikele Muti, baštovan, ističe da je to nešto što radi strastveno i s dubokim uverenjem: „Važno je razviti zelene površine, kako u Milanu tako i u celom svetu".

Simona Pici, stanovnica zgrade „Vertikalna šuma", navodi da hladovina drveća stvara mikroklimu koja uspešno smanjuje temperaturu tokom leta. Stanovnik iste zgrade kaže da je oduševljen vestima o planiranom sađenju stabala.

Milano želi da poveća zelene površine do 50 odsto u narednih deset godina. To traži investiranje u iznosu od nekoliko desetina miliona evra, ali čini se da su stanovnici spremni na više poreze radi boljeg života.