Pravilnim korišćenjem multiklaud rešenja možete hakerima uskratiti otkup

Čak 12 dobavljača tehnologija informatičkog oblaka u proseku je korišćeno za izvođenje poslovne transformacije, ali ta složenost može dovesti do rizika, ukoliko se ne primenjuju sveobuhvatni alati za zaštitu podataka.

Veritas, globalni lider u zaštiti, dostupnosti podataka i uvidima, danas je istakao izazove sa kojima se suočavaju preduzeća širom planete dok pokušavaju da od rastuće pretnje koja preti od rensomvera zaštite svoje podatke uskladištene u složenim hibridnim multiklaud okruženjima.

U svom „Izveštaju o otpornosti na rensomver za 2020. godinu“, Veritas je otkrio da je samo 36 odsto ispitanika izjavilo kako je njihova bezbednost ispratila složenost njihovog IT-a, naglašavajući potrebu za većom primenom rešenja za zaštitu podataka koja mogu u celosti da zaštite od rensomvera širom sve heterogenijih IT okruženja.

Potreba za plaćanjem otkupnine

Ako preduzeća postanu žrtve rensomver napada i ne budu u mogućnosti da povrate svoje podatke iz rezervnih kopija koje su pravile, verovatnije je da će gledati da plate hakerima odgovornim za napad kako bi im omogućili da dobiju svoje podatke nazad.

Istraživanje Veritasa pokazalo je da verovatnoća da se otkupnina plati raste kod kompanija sa većom složenošću multiklaud infrastrukture u upotrebi.

Prosečan broj oblaka koje koriste organizacije koje su platile otkupninu u celosti iznosi 14,06. Ovaj broj pada na 12,61 kod kompanija koje su delimično platile otkupninu, a na samo 7,22 kod onih koje uopšte nisu platila otkupninu.

Zapravo, samo 20% preduzeća sa manje od pet oblaka platilo je otkupninu u celosti, što je manje od polovine broja (44%) kompanija sa više od 20 oblaka u upotrebi.

To se da uporediti sa 57 odsto onih ispod pet oblaka koji ne plaćaju ništa hakerima i samo 17 odsto kompanija sa preko 20 oblaka koje se mogu pohvaliti time da su hakere uskratile za otkup.

Dugo vreme oporavka i nemogućnost vraćanja podataka u prethodno stanje

Pokazalo se da složenost infrastrukture oblaka ima velikog uticaja na sposobnost preduzeća da se oporavi od rensomver napada.

Dok je 43 odsto napadnutih preduzeća sa manje od pet različitih dobavljača tehnologija informatičkog oblaka u upotrebi doživelo poremećaj u svom poslovanju manje od jednog dana, samo 18 odsto onih sa više od 20 različitih oblaka moglo se pohvaliti tako brzim vraćanjem u normalu.

Za 39 odsto kompanija sa 20+ oblaka vreme oporavka je trajalo 5-10 dana, a samo 16 odsto kompanija sa manje od 5 oblaka je moralo da toliko dugo čeka.

Pored toga, prema zaključcima istraživanja, veća složenost infrastrukture oblaka organizacije takođe smanjuje verovatnoću da organizacija ikada bude u mogućnosti da povrati svoje podatke u slučaju napada rensomvera.

Istraživanje Veritasa otkrilo je da su mnoga preduzeća svesna izazova sa kojim se suočavaju, a samo 36 odsto ispitanika veruje da je njihova bezbednost održala korak sa kompleksnošću njihove infrastrukture.

Najveća briga kao rezultat ove kompleksnosti, kako su navela preduzeća, bio je povećan rizik od spoljnog napada, koji je navelo 37 odsto svih učesnika istraživanja.

Skoro polovina preduzeća (46%) je rekla da su povećali svoje budžete za bezbednost od pojave aktuelne pandemije.

Postojala je korelacija između ovog povišenog nivoa investicija i mogućnosti povraćaja podataka u slučaju napada – 47 odsto onih koji su trošili više od izbijanja koronavirusa uspelo je da povrati 90 ili više odsto svojih podataka, u poređenju sa samo 36 odsto onih koji su odabrali da ulože manje.

Rezultati pokazuju da ipak ima još toga da se uradi, s tim što će prosečno preduzeće biti u stanju da vrati samo 80 odsto svojih podataka.

Da se vratimo na osnove

Mada istraživanje ukazuje na to da bi organizacije trebalo da sveobuhvatnije zaštite podatke u svojim složenim infrastrukturama oblaka, istraživanje je takođe ukazalo na potrebu da se i osnovne mere zaštite podataka urade kako treba.

Samo 55 odsto ispitanika moglo bi da tvrdi da ima klasične rezervne kopije na medijima koji nisu mrežni, a verovatnije je da će oni koji to praktikuju moći da vrate u prethodno stanje više od 90 odsto svojih podataka.

Oni sa više kopija podataka takođe su bili u mogućnosti da vrate lavovski deo svojih podataka.

Četrdeset devet odsto onih sa tri ili više kopija svojih datoteka uspelo je da vrati u prethodno stanje 90 odsto ili više svojih informacija, u poređenju sa samo 37 odsto onih sa samo dve rezervne kopije.

Tri najčešća alata za zaštitu podataka koja su bila primenjena među ispitanicima koji su izbegavali plaćanje otkupnine bili su: antivirus, bekapovanje i bezbednosni nadzor – tim redosledom.

Najbezbednije zemlje u kojima treba biti kako bi se izbegli rensomver napadi, pokazalo je istraživanje, bile su Poljska i Mađarska.

Samo 24 odsto preduzeća u Poljskoj bilo je meta rensomver napada, a prosečna kompanija u Mađarskoj doživela je samo 0,52 napada. Najveći incidenca napada je u Indiji, gde je 77 odsto preduzeća podleglo rensomveru, a prosečna organizacija je pogođena sa 5,27 napada.