Šta sve mogu da nam otkriju kamene alatke praistorijskog čoveka

Proučavanjem kamenih alatki moguće je rekonstruisati život naših predaka, njihovo kretanje i način razmišljanja.

Doktorand Filozofskog fakulteta u Beogradu, Jovan Galfi, kada nije na lokalitetu sa četkicom i metlicom u ruci, onda je u laboratoriji gde proučava kako su naši preci, od paleolita do neolita, izrađivali i koristili kamene alatke.

„Svaka etapa u ljudskoj evoluciji, počevši od homoerektusa, ima određen način izrade kamenih alatki. Pomoću tih kamenih alatki možemo da vidimo njihov kognitivni razvoj, da shvatimo šta su hteli - da li su hteli da naprave šiljak ili sečivo, možemo da zaključimo da li je alatku napravio homoerektus, neandertalac ili moderan čovek“, kaže Jovan koji najviše proučava najstariji period ljudskog života - paleolit.

„To je vreme kada su ljudi bili lovci-sakupljači, odnosno visoko mobilne zajednice koje su retko ostajale na jednom mestu duže od dva-tri meseca u zavisnosti od sezone. To su zajednice koje svoje preživljavanje zasnivaju na lovu divljači, sakupljanju nekog voća, bobica, itd“, objašnjava naš sagovornik.

Primitivni čovek je za izradu oruđa koristio razne sirovine, ali ih je najviše pravio od drveta i kamena.

Na osnovu porekla tih sirovina arheolozi mogu razotkriti kuda su se praistorijski ljudi kretali, pa čak i koliku kilometražu su prelazili tokom svog svakodnevnog života.

„Za neandertalce je to obično neki rejon od oko 30 kilometara oko jednog lokaliteta koji je bio njihov glavni, matični lokalitet, dok se za moderne ljude vezuje razdaljina od preko 300 kilometara gde oni operišu, love“, kaže Jovan.

Kamene alatke koje su koristili naši preci kriju mnogo više podataka o prošlosti nego što nam se čini.

Jovan nam objašnjava da na osnovu tragova upotrebe možemo da saznamo da li su korišćene za sečenje biljaka ili životinjskog mesa.

Ukoliko vas, pak, interesuje koju životinju su sekli, i to je moguće saznati analizom životinjskih masti koje ostaju na alatkama. Međutim, ovakve analize se, za sada, još uvek ne rade kod nas.

Ko zna šta bi nam otkrili tragovi na kamenim alatkama pronađenim na arheološkim nalazištima širom Srbije. Jer, naša zemlja je bogata lokalitetima iz svih perioda ljudske istorije zbog toga što je, prema rečima našeg sagovornika, bila „koridor za ljudske migracije u prošlosti“.