Šta se dešava s mozgom kad se pomešaju geni ljudi i majmuna

Stručnjaci su otkrili da je umetanje gena, nazvanog ARHGAP11B, rezultiralo većim neokorteksom u fetusu majmuna marmozeta. 

Neokorteks je duboko izbrazdani spoljni sloj mozga koji je uključen u procese razmišljanja, zadužen je za jezik, svesnu misao i druge važne funkcije.

Gen ARHGAP11B, koji se nalazi kod ljudi, ali ne i kod primata ili drugih sisara, pokrenuo je matične ćelije mozga majmuna da formiraju više matičnih ćelija, povećavajući tako i sam mozak.

Utvrđeno je da genetički „doterani" mozgovi marmozeta oponašaju prirodne nabore, brazde i udubljenja u ljudskom mozgu, što je evoluciona osobina ljudi koja je dovela do povećanjea površine neurona (nervnih ćelija).

Istraživači su ovaj postupak izveli kod sedam fetusa marmozeta.

„Otkrili smo da je neokorteks uobičajenog mozga marmozeta zaista uvećan, kao i da je površina mozga izbrazdanija. Utvrdili smo i veći broj neurona", rekao je autor studije Mihael Hajde sa Instituta za molekularnu ćelijsku biologiju i genetiku Maks Plank.

Ljudski neokorteks je otprilike tri puta veći od onog kod naših najbližih rođaka - šimpanzi.

Tokom evolucije, naš mozak je dobio prepoznatljiv naborani izgled da bi se uklopio u ograničeni prostor naše lobanje, istovremeno omogućavajući da se površina neokorteksa znatno poveća.

Mozgovi kod marmozeta su inače mnogo manje naborani i manji. 

Gen ARHGAP11B je možda prouzrokovao širenje neokorteksa tokom ljudske evolucije, smatraju članovi tima, koji takođe uključuje i stručnjake iz Centralnog instituta za eksperimente sa životinjama u Kavasakiju i Kejo univerziteta u Tokiju.

„U svetlu potencijalnih nepredvidivih posledica u vezi sa postnatalnom funkcijom mozga, smatrali smo da je preduslov, koji je obavezan sa etičke tačke gledišta, da prvo utvrdimo efekte ARHGAP11B na razvoj neokorteksa kod marmozeta kod fetusa", rekli su istraživači..

Gen ARHGAP11B nastao je delimičnim dupliranjem sveprisutnog gena ARHGAP11A pre približno pet miliona godina duž evolutivne linije koja je dovela do neandertalaca, denisovanaca i današnjih ljudi.

Nova studija objavljena je u časopisu Sajens.

I ranija ispitivanja na mišjim embrionima otkrila su da pomenuti gen može imati ogroman uticaj na razvoj mozga.

Kada se ARHGAP11B primenio na miševima, takođe je izazvao je prošireni neokorteks.

U nekim slučajevima su razvili i naboranu površinu koja je karakteristična za ljudski mozak.

Međutim, da bi se sagledao kompletan značaj ovog gena za evoluciju primata, potrebno je još dosta istraživanja.