Hoće li lokalitet u Crnoj Travi potvrditi priče i legende

Bez terenskog vozila i dobre kondicije teško se dolazi do lokaliteta Manastirište. Ekipa predvođena crnotravskim parohom Miomirom Jeftićem imala je cilj da se na mestu koje je narod oduvek poštovao, a koje ni po čemu ne izgleda kao neka svetinja pomoli.

Jer nedavano prezentovani rezultati geoloških i magnetnih istraživanja Instituta „Milutin Milanković“ iz Beograda potvrdili su nagađanja i pokazali da je ovde postojala crkva možda čak i naselje iz ranohrišćanskog perioda.

„Utvrđeno je geomagnetizmom da se oltar nalazi na dubini od 2,8 metara, a ostali zidovi se nalaze na šest metara dubine“, kaže protojerej Miomir Jeftić.

„Okolo su doline, ovde smo na jednoj najvišoj tački, gde je moglo da bude neka tvrđava neko utvrđenje zajedno sa manastirom. Lako je za odbranu tako da verujem da je ovde sigurno bilo nešto ozbiljno“, objašnjava Boško Stefanović, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Kada priče i legende dobiju naučnu potvrdu 

Interesovanje za ovaj lokalitet ozbiljnije je pre tri godine pokrenula doktor Vesna Dimitrijević Srećković.

Njen članak u Politici o brezama kao simbolu svetog trojstva iznad kojih se pojavila duga i novi istorijski podaci o Crnoj Travi kao značajnom raskršću puteva, dao je podsticaj i Udruženju Crnotravaca u Beogradu da pokrene i u svakom pogledu podrži početak arheoloških istraživanja na ovom području.

„Da je Crna Trava sa ovim Manastirom Sveti Nikola bila metoh Svete Sofije Carigradske Konstantinopoljske i to je nešto što daje jednu veliku težinu u tom istorijskom i duhovno religijskom smislu“, istakao je Bojan Dimitrijević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Mitovima i legendama ne treba robovati. S druge strane, kada priče i legende dobiju naučnu potvrdu onda to baca jedno sasvim drugo svetlo na prošlost, ali i budućnost jednog područja.

Manastirište u tom smislu možda za Crnu Travu predstavlja prekretnicu.