Naučni skup „Filozofija i nauka“

Akademija nauka i Odeljenje za filozofiju otvorili su jedno od najznačajnijih pitanja filozofije - njen odnos prema nauci. Mesto filozofije i njena uloga menjali su se od njenog nastanka: od kraljice ili majke svih nauka, preko sluškinje teologije, do stvaranja modernih nauka koje svoje početke imaju u filozofiji. Na naučnom skupu bilo je reči o odnosu filozofije i prirodnih nauka, filozofije i društvenih nauka, nauke i etike.
Jedan od organizatora skupa bio je prof. dr Nenad Cekić, upravnik Odeljenja za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Profesore Cekiću, sudbine filozofije i nauke prepliću se kroz istoriju. Savremeno doba postavlja ih u nov kontekst. Kako je došlo do toga da zajedno sa Srpskom akademijom nauka organizujete naučni skup, i zašto je trebalo toliko vremena?

Iako bih voleo da sebi pripišem zasluge za organizaciju skupa, nemam na osnovu čega. Inicijativu za organizaciju skupa pokrenuo je profesor dr Vladimir S. Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, dok je sve u delo besprekorno sprovela Tehnička služba Akademije, kojom je neposredno rukovodio akademik Zoran Knežević, generalni sekretar SANU. Što se „proticanja vremena" tiče, rekao bih: nova vremena - novi ljudi. Ovako velikodušnu ponudu čelnika Akademije uopšte nije bilo moguće odbiti. Sam skup je bio smišljen tako da se širokom krugu ljudi koji se bave graničnim oblastima u kojima se filozofija i nauka dodiruju pruži prilika da pokažu da filozofija i nauka uopšte nisu neprijatelji, naprotiv. I mislim da je skup to i pokazao.

Koji biste od odnosa filozofije i nauke izdvojili kao primaran u današnjem vremenu? Da li je to i dalje njen odnos prema društvenim naukama? Koliko nam je etika kao filozofska disciplina važna u vremenu nauke eksperimenata?

Svaka tačka dodira filozofije i nauke je bitna jer ove dve discipline ljudskog duha imaju isto izvorište: nasušnu čovekovu potrebu za istinom. Filozofija kod nas deli sudbinu svih društvenih i humanističkih nauka, koja se, uz časne izuzetke kao što je ova inicijativa ljudi iz SANU, svodi na marginalizaciju. Što se etike tiče, u svom izlaganju na skupu iskoristio sam jednu primedbu čuvenog eksperimentalnog fizičara Ričarda Malera. On otprilike kaže: Ne sme se pretpostaviti da postoji samo ono što može da se izmeri. U tom smislu, iako se kvantifikaciji opiru, moral i etika su i te kako prisutni, da ne kažem baš „realni" - i kao predmeti rasprave i kao izvor pretpostavljenih idealnih normi. Sledeći Malera, mogao bih da kažem još i ovo: To što su moralne norme po svojoj suštini idealne, ne znači da ne postoje. Svakako da ima različitih naučnih eksperimenata i rezultata merenja na koje se etika mora osloniti, ili onih na koje može da se osvrne. Međutim, svaka norma kao norma je idealna jer ne trpi izuzetke. Sam umski zahtev za univerzalnošću ne može se kvantifikovati. Baš u ovom zahtevu leži pretpostavljena osnova morala kao predmeta etike, ali on je, to se retko naglašava, i osnov ideje prirodnog zakona. Ni priroda ni čovek jednostavno „ne vole" izuzetke.

Jedna od tema na naučnom skupu bila je odnos mladih istraživača prema nauci i filozofiji. Kako mladi naučnici vide taj odnos i da li se vidi uloga filozofije u vremenu koje dolazi?

Mladi istraživači su se odazvali našem pozivu na skup u velikom broju, što budi nadu da filozofsko promišljanje ipak ima perspektivu u ovom hiperpragmatičnom svetu. Dijapazon njihovih interesovanja je širok, kakav i treba da bude, jer su na početku svog naučnog razvoja. Mislim da su i nauka, kao želja za saznanjem, i umetnost i filozofija neposredni izrazi slobode ljudskog duha. Ni nauka ni filozofija, dodajmo tu i umetnost, ne mogu naprosto nestati, niti biti sasvim „digitalizovane", čemu se trenutno besmisleno teži. Čini mi se da su tu jednostavnu istinu mladi istraživači jasno shvatili. Bilo je lepo u svečanom ambijentu zgrade SANU videti te mlade ljude koji poletno raspravljaju o problemima koji se danas ne mogu lako „monetizovati". Iskrenost i radoznalost su sastavni delovi i nauke i filozofije.