OSA, letelica budućnosti koju su osmislili studenti Mašinskog fakulteta

Na takmičenju "New Flying Competition 2020", koje je održano pod pokroviteljstvom „Erbasa“, tim studenata Mašinskog fakulteta „Beoavija“ osvojio je treće mesto u konkurenciji sedam univerzitetskih timova iz Nemačke, Finske, Meksika i Kine, koji su se kvalifikovali u finale takmičenja, od ukupno prijavljenih 50 timova iz celog sveta.

„Pored velikog inženjerskog poduhvata, ovo je i najveće i najprestižnije takmičenje u vazduhoplovstvu što se tiče studenata jer su potrebna velika finansijska sredstva“, istakao je student master studija David Cvetković, član tima „Beoavija“.

Na Mašinskom fakultetu izuzetno su ponosni na studente.

„Izuzetan rezultat i kad smo pre pet godina projektovali strategiju za novo vreme, rekli smo – student u centru učenja. Mi smo i do tada studentima davali vrhunska teorijska znanja, ali smo rekli da akcenat stavljamo i na praktičnu kompetenciju koju će neko verifikovati. Ovog puta to su učešća na svetskim takmičenjima, a ovo je jedan od pet timova koje Mašinski fakultet ima i svi su napravili poneki važan i vredan rezultat“, istakao je prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta.

Zadatak na takmičenju bio je da se napravi letelica koja može da ispuni niz zahtevnih manevara: da ponese teret određene mase i dimenzija, pritom da poleti vertikalno do visine od deset metara, a zatim da nastavi horizontalan let kao avion klasične konfiguracije.

„Pored toga, zahtev je bio da letelica bude energetski što efikacnija jer trend u avijaciji je da se prelazi na električne motore, gde su baterije problem“, istakao je Cvetković.

Tesline ideje u prelasku iz vertikalnog u horizontalan let 

Prelazak u horizontalni let nakon vertikalnog uzletanja postoji već u američkoj avio-industriji gde se koriste propeleri, a neki od tih patenata počivaju na Teslinim rešenjima od pre 100 godina.

„Teslina zaostavština, ne samo u Americi nego i u celom svetu, proučava se neverovatno mnogo. Mi o tome mnogo ne govorimo, ali poznavaoci Teslinih dela svedoče da je to nešto na čemu se puno insistira. Ono što nas raduje je da vodeće svetske kompanije u tehničkoj grupaciji, u Beogradu prepoznaju mesto gde se obrazuju odlični inženjeri i to je razlog da dolaze u Srbiju ne samo sa proizvodnjom nego i sa razvojem“, istakao je profesor Mitrović.

Prema njegovim rečima, mnogo je drugačije kada se proizvod kreira negde, a ovde samo organizuje proizvodnja u odnosu na situaciju kada je i razvoj ovde. 

„To je prilika za kreativno inženjerstvo jer se između pet i 15 odsto inženjera bavi razvojem novih proizvoda, tehnologija, metoda ispitivanja i kontrolisanja“, naglasio je Mitrović.

Cilj je napraviti od Beograda naučnotehnološko-razvojni centar jugoistočne Evrope prepoznat u celom svetu.

„Mi mnogo bisera po svetu imamo. Ako bismo im ne samo uputili poziv da se vrate nego dali i materijalnu podršku da se vrate, da sa svojim kapitalom nastave biznis koji su već ostvarili u svetu, onda bi sa sinergijom mladosti i ambicije i njihovog iskustva mogli da se hvatamo mnogo većih poduhvata“, poručio je dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu.