Velika DNK analiza menja našu sliku o vikinzima

Ko je viking? Mnogi odmah pomisle na odvažnog skandinavskog osvajača svetle puti i kose, koji je živeo pre oko 1.000 godina. 

Međutim, nova istraživanja pokazuju da jedan važan detalj u ovoj legendi nije skroz tačan. Prema rezultatima genetičke analize preko 400 vikinških skeleta koji su godinama bili pronalaženi širom Evrope, mnogi vikinzi nisu bili skandinavskog porekla, a mnogi od njih su imali tamnu kosu.

„Rezultati ove studije menjaju našu sliku o tome ko su bili vikinzi", kaže Eske Vilerslev, genetičar koji radi na Univerzitetu u Kembridžu i Kopenhagenu.

Na novoj studiji - najvećoj genetičkoj analizi vikinga do sada, objavljenoj u časopisu Nejčr, uz Vilerslava, koji je bio vodeći istraživač, radio je tim od više od deset naučnika koji su istraživali ostatke 442 vikinška kostura pronađena na nalazištima u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Islandu, Grenlandu, Rusiji, od kojih većina datira od 793. do 1966. godine nove ere. 

DNK sekvenciranje ostataka muškaraca, žena, dece i beba - sugeriše da se i pre i nakon doba vikinga, veliki broj stranih gena, iz Azije, sa juga Evrope, iz Velike Britanije, „slivao” u skandinavske loze.

Rezultati istraživanja pokazuju da su južni regioni Skandinavije bili „centri” raznolikosti, verovatno jer su geografski bliži južnim delovima Evrope i Aziji. S druge strane, protok gena unutar Skandinavije bio je ograničeniji, a neke populacije vikinga bile su izolovanije nego što se mislilo.

Kao što možemo da pretpostavimo, vikinzi na svojim putovanjima nisu samo osvajali zemlje i širili trgovinu, nego su širili i svoje gene, što se i danas može videti u genetskim analizama. 

"Danski vikinzi otišli su u Englesku, švedski na Baltik, dok su norveški odlazili u Irsku, Island i Grenland, pa tako danas u Velikog Britaniji 6 odsto ljudi ima vikinške gene, a u Švedskoj 10 odsto", kaže Ašton Margarjan sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Ali ono što je interesantno, sami vikinzi iz ove tri "nacije", veoma su se retko mešali.