Život na Zemlji nisu uništavali samo meteori i vulkani, već i eksplozije dalekih zvezda

Prema novoj, uzbudljivoj teoriji naučnika koji proučavaju duboke slojeve stena u potrazi za radioaktivnim ostacima koji će ispričati priču o nastanku Zemlje, eksplozija nekoliko ogromnih zvezda sigurno je izazvala bar jedan katastrofalan događaj izumiranja živog sveta na našoj planeti.

U novoj studiji, istraživači iznose pretpostavku da je taj događaj izumiranja od pre 359 miliona godina bio uzrokovan eksplozijom makar jedne, ako ne i više supernova koje su zapljusnule Zemlju i pretvorili je u zgarište na prelazu između perioda devona i karbona.

Naučnici ukazuju na stotine hiljada generacija spora biljaka koje su očigledno bile ozračene ultraljubičastim zracima što potvrđuje da je ozonski omotač bio uništen tokom ovog perioda.

Do sada se uglavnom pretpostavljalo kako su događaji koji su se odigrali na Zemlji, poput erupcije vulkana, uništile ozonski omotač, ali profesor astrofizike na Univerzitetu u Ilinoisu, Brajan Filds, tvrdi da su dokazi za taj vremenski period nepouzdani.

„Umesto toga, pretpostavljamo da je jedna ili više eksplozija supernove, koje se nalaze na udaljenosti od oko 65 svetlosnih godina od Zemlje, dovele do uništenja ozonskog omotača“, objašnjava profesor.

Tim je razmotrio i ostale uzroke koje su mogli dovesti do uništenja ozonskog omotača, poput udara meteora, bljeskova Sunca i eksplozija gama zraka, ali svaki od njih je suviše kratko trajao da bi mogao da objasni ovako dugoročno i intenzivno izlaganje ultraljubičastim zracima biljnih spora otkrivenih u stenama iz perioda devona.

Nasuprot tome, eksplozije supernove se tačno vremenski poklapaju kada se ima u vidu tempo naleta ultraljubičaste svetlosti, iks i gama zraka od početka eksplozije, praćen sekundarnim naletom kosmičkih zraka i ostataka supernove, koji su u kombinaciji mogli da izazovu ovu katastrofu na zemlji koja je trajala 10.000 godina.

„Kada pogledamo iz današnje perspektive, jedna od najbližih pretnji supernove sada je zvezda Betelgez, udaljena više od 600 svetlosnih godina i dovoljno daleko od potencijalno ubitačne razdaljine od 25 svetlosnih godina“, dodaje koautor studije, Adrijan Ertel.

Inače, naučnici smatraju da će Betelgez za oko milion godina eksplodirati u supernovu, i da će na noćnom nebu Zemlje tokom nekoliko sedmica svetleti intezitetom punog Meseca

Fosilizirani ostaci koje je tim naučnika analizirao ukazuju na period od 300.000 godina tokom kojeg je biodiverzitet dramatično opao pre samog udara i masovnog izumiranja, što ukazuje na mogućnost galaktičih kasetnih bombi nastalih od višestrukih eksplozija supernove u relativno kratkom periodu za kosmičke prilike.

Istraživači naglašavaju da se masivne zvezde obično javljaju u grozdovima, pa će eksplozija jedne ogromne zvezde verovatno prouzrokovati više supernova.

Za sada, tim naučnika nastavlja lov na radioaktivne izotope iz ovog perioda za koje tvrde da bi bili apsolutni dokaz njihove pretpostavke o istrebljenju života na zemlji kosmičkim zracima.