Crtanje pomoću svetlosti ima svoj dan

Ocem fotografije smatra se Luj Dager, francuski umetnik i hemičar, koji je prvi je otkrio praktičnu složenu metodu izrade fotografija koju je nazvao dagerotipija i predstavio je u francuskoj Akademiji nauka 1839. godine. Iste godine francuska vlada je patentirala dagerotipiju i omogućila slobodnu upotrebu širom sveta. Luj Dager je time stekao svoju penziju.

Drugi fotografski proces, kalotipiju, takođe 1839. izumeo je Englez Vilijam Henri Foks Talbot. On  je svoje opite započeo 1835. godine kada je dobio prve fotografske minijature na papiru. On je primenio drugačiji postupak koji je nazvao kalotipija (gr. lepi otisak). Kasnije, pod pritiskom svoje porodice i javnosti promenio mu je naziv u talbotipija.

Zajedno, izum dagerotipije i kalotipije označavaju 1839. kao godinu u kojoj je pronađena fotografija. U narednih 11 godina, samo u Nujorku otvoreno je sedamdeset dagerotipskih studija.

Kako obojiti crno-beli svet

Ipak, i pored toga što je postignuto predstavljanje prirode u svim njenim detaljima, osećalo se izvesno razočaranje zbog nedostatka boja. Svesni da je pitanje zadržavanja boja na snimku pitanje vremena, tadašnji fotografi su mogli polako da počnu sa postavljanjem temelja nove grane umetnosti, i da sve više budu fotografi a manje hemičari koji su zašli u fotografiju.

Međutim, problem oko boja nije rešen očekivano brzo, pa se taj nedostatak u prvi mah kompenzovao ručnim bojenjem dagerotipija, naročito kada su portreti u pitanju (rumeni obrazi).

Prva fotografija u boji, a koja nije imala problema u njihovom čuvanju bez bojazni da će vremenom izbledeti je nastala 1861. i za nju je zaslužan fizičar Džejms Klerk Maksvel.

Prekretnicu u praksi fotografije u boji predstavljao je postupak sa ekranom u boji koji su patentirala braća Limijer 1904. godine. Autohromne ploče koje su se proizvodile u njihovoj fabrici uvedene su na tržište tek 1907. godine, kada se došlo do dobre panhromatske emulzije. 

Moderni metodi fotografije u boji zasnivaju se na višeslojnom filmu i spajajućim komponentama. Taj princip su gotovo istovremeno uveli „Kodak“ i „Agfa“.

Srbija nije zaostajala za svetom

Prvu dagerotipiju u Srbiji je napravio pionir i prvi srpski fotograf Dimitrije Novaković 1840. godine. Tehniku je usvojio za vreme boravka u Parizu, 1839. od samog izumitelja, Luja Dagera.

Litograf, slikar i umetnik primenjenih umetnosti, Anastas Jovanović, naučio je dagerotipski postupak u Beču i već ga je 1841. primenio. Najpre je načinio svoj Autoportret, a zatim je došao u Beograd i dagerotipisao kneza Mihaila.

Brzoj popularizaciji dagerotipije najviše su doprineli putujući dagerotipisiti. Najraniji koji je dolazio u Srbiju bio je Josif Kapileri koji je boravio kratko u Beogradu u leto 1844. godine.

Slika vredi hiljadu reči

Fotografija nam pruža mogućnost da zabeležimo mesto, iskustvo, ideju, trenutak u vremenu. Prenose emocije brže i efikasnije nego što to mogu reči. Fotografija može učiniti da vidimo svet tuđim očima.