Da li je hrana iz 3D štampača bliska ili daleka budućnost

Nedavno su svi mediji preneli vest da će se popularni čiken nugetsi, pohovani komadići piletine u restoranima KFC-a, uskoro dobijati iz 3D štampača. Iz kompanije su naveli da se sa ruskom firmom „3D Bioprinting solušns“ radi na razvoju proizvodne linije za 3D štampanje njihovog omiljenog obroka – upotrebom pilećih ćelija i dodatnog materijala.

Kako objašnjava gošća Jutarnjeg programa, dr Ivana Gađanski iz novosadskog Instituta „Biosens“, to je u stvari bioštampa, odnosno proces štampanja u kome se koriste žive ćelije. To se već izvesno vreme radi u oblasti regenerativne medicine za pravljenje mini organa na kojima će se testirati lekovi.

Ćelijska poljoprivreda

„Štampanje hrane, pak, je u vezi sa drugom naučnom granom, koja se zove ćelijska poljoprivreda, što je u stvari, uzgajanje mesa u laboratoriji. Mi u Biosensu smo već počeli sa tim u okviru jednog američkog projekta i radimo na tome da meso bude što jeftinije. Još uvek ne postoji takav proizvod jer je još uvek jako skupo da se to napravi, a pored toga, još nisu završene sve provere i donete regulative, naglašava Gađanski.

Ruska kompanija, sa kojom sarađuje i „Biosens“, u saradnji sa KFC-om radi na tome da prvo uzgoje pileće mišićne ćelije u laboratoriji i onda da ih koriste za finalni proizvod.

Bioštampa je kao pravljenje torte

„Inače, bioštampa nije neka ekstremna naučna fantastika. U suštini to je špric u koji se stavljaju ćelije koje želite i drugi špric u koji se stavljaju biljni materijali i onda se to štampa jedno za drugim, u suštini kao torta kada se pravi. Prvo sloj biljnih materijala za koje će se onda ćelije uhvatiti i tako naizmenično do željenog oblika“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

To su iste ćelije kao u običnom mesu i ideja je da to meso bude zdravije jer se u klasičnoj poljoprivredi koristi dosta antibiotika, hormona i raznih drugih aditiva, a u laboratorijskim uslovima to ne bi moralo da se primenjuje.

U Rusiji čak najavljuju da će na jesen moći da se proba taj laboratorijski štampani čiken naget, ali i oni naglašavaju da će sve to morati da prođe kroz zakonsku regulativu i da će tek tokom sledeće godine moći da masovno proizvode.

Laboratorijsko meso bi trebalo da bude zdravije

Laboratorijsko meso, inače, kako navodi dr Ivana Gađanski, nastaje tako što se biopsijom od životinje uzima uzorak, što bi za životinju trebalo da bude bezbolno, što je takođe važna stavka i životinja ostaje živa. Uzeti uzorak se u laboratoriji stavlja u hranljivu tečnost i umnožavaju se ćelije i kada ih se dobije dovoljno, stavljaju se u špric i dodaju začini, boja i slično.

„Važno je naglasiti da je 3D štampa samo način da se dobije željeni oblik, a suština je u uzgajanju ćelija kako biste imali materijal za rad, a sve kreće od životinje“, napominje doktorka Gađanski.

Trenutno je u velikoj ekspanziji industrija proizvodnje biljnih zamena za meso u čemu prednjači Amerika, mada je i Evropa dosta aktivna na tom polju, kao i Izraelci koji su dosta uznapredovali u svojim istraživanjima.

Proizvodnja ćelija se vrši u bioreaktorima i potrebno je oko dve nedelje da se umnoži dovoljno ćelija da bi se moglo proizvesti nešto kao mleveno meso. Za šniclu pak su potrebni nosači za koje će se uhvatiti ćelije, a ukoliko se radi 3D štampa onda nosač može da se napravi u bilo kom obliku.

„Kod nas trenutno nema takvih laboratorija. Ima dobrih istraživačkih laboratorija koje se bave tom problematikom, ali nigde nije moguć uzgoj ćelija“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu dr Ivana Gađanski iz Instituta „Biosens“.