Naučnici otkrili novu ogromnu galaksiju a sa njom naviru brojna pitanja

Galaksija je dobila ime po protokolu DLA0817g, ali astronomi su joj dali još jedno ime - Volf galaksija, u čast pokojnog astronoma Artura M. Volfa. 

Volf galaksija je najudaljenija galaksija sa rotirajućim diskom, koju su naučnici zapazili, zahvaljujući sistemu niza teleskopa u Čileu, poznatom kao ALMA.

Prema njihovim zapažanjima, disk galaksije ima masu 70 milijardi puta veću od našeg Sunca. Takođe se rotira brzinom od više od 250 kilometara u sekundi. Disk je dobro formiran i pravilnog izgleda.

"Većina galaksija koje detektujemo i za koje utvrdimo da su nastale u ranom periodu, izgledaju kao neke olupine, jer su bile pod stalnim i čestim silama spajanja", rekao je Marsel Nilman, vodeći autor studije sa instituta „Maks Plank" u Hajdelbergu u Nemačkoj.

Studija je objavljena ove nedelje u časopisu Nature.

Pitanje koje se nameće se odnosi na to kako je očuvana dobro formirana rotaciona diskovna galaksija tokom svih „nemirnih" perioda.

Smatra se da je Volf galaksija rasla i formirala se kroz proces nazvan - akrecija (srastanje) u hladnom režimu, kada se disk brže formira nego što je to uobičajeno.

"Činjenica da smo pronašli Volf galaksiju, govori nam da ona pripada grupi galaksija koje su bile prisutne mnogo ranije nego što se pretpostavljalo. Uz pomoć sistema ALMA shvatili smo da rane galaksije sa jasnim diskovima nisu tako retke kao što smo mislili, i da ih je verovatno mnogo više nego što se smatra. Sada imamo nedvosmislene dokaze da se javljaju već 1,5 milijardi godina posle Velikog praska", objasnio je Nilman.

Naučnici se slažu da su neophodna dalja istraživanja i osmatranja kako bi se bolje razumelo koliko je ovaj rani metod formiranja galaksija bio uobičajen u ranom svemiru.