Predviđa se da će za 6,4 miliona tona ugljen-dioksida emitovanog u atmosferu tokom ove godine biti odgovorni „tamni podaci“

Veritas Technologies, globalni lider u zaštiti podataka i dostupnosti, procenjuje da će 6,4 miliona tona ugljen-dioksida biti nepotrebno „upumpano“ u atmosferu ove godine, kao rezultat trošenja energije za napajanje strujom sistema za skladištenje podataka koji su nepotrebni.

Da bi kompanije zaštitile planetu od ovog gubitka energije, moraju da zagospodare svojim strategijama za upravljanje podacima, te da koriste adekvatne alate za identifikovanje podataka koji su vredni i da oslobode svoje data centre od „tamnih podataka“.

U proseku, 52% svih podataka koje su uskladištile organizacije širom sveta je „tamno“, u smislu da oni koji su odgovorni za upravljanje tim podacima ne znaju dovoljno o njihovoj sadržini ili vrednosti. Mnogo toga je već ispričano o troškovima koje nose tamni podaci, ali su do sada često zanemarivani ekološki troškovi u vezi s tamnim podacima.

Analitičari predviđaju da će količina podataka koje će svet uskladištiti porasti (sa 33 ZB u 2018. godini) na 175 ZB do 2025 godine, što ukazuje na to da će, ukoliko ljudi ne promene navike, za pet godina biti 91 ZB mračnih podataka sa tom ogromnom količinom energije koja će se trošiti na pokretanje infrastrukture u kojoj ti tamni podaci „žive" - što je četiri puta više od količine koju imamo danas.

„Širom sveta, pojedinci i kompanije rade na smanjenju svojih ugljen-dioksidnih otisaka, ali tamni podaci često nisu na spisku aktivnosti. Međutim, tamni podaci proizvode više ugljen-dioksida nego svaka od 80 zemalja sveta, tako da je jasno da je reč o stvari koju bi svako trebalo da shvati ozbiljno“, izjavio je Fil Brejs, direktor za održivost i izvršni potpredsednik za uređaje i softverski definisana skladišta podataka iz pomenute kompanije.

On je dodao da bi filtriranje tamnih podataka i brisanje informacija koje nisu potrebne trebalo da postane moralni imperativ za preduzeća svuda u svetu, te da IT industrija mora da se izbori sa izazovom, s obzirom na to da su obimi podataka svake godine sve veći.

„Predviđamo ogroman rast u količini podataka koje kreiraju IoT uređaji, a to je ono što će, prema rečima analitičara, činiti lavovski deo od 175 ZB podataka koje očekujemo do 2025. godine. Preduzeća moraju da razumeju ovaj tip podataka i politike za skladištenje takvih podataka, tako da ne doživimo da se emisije CO2 otrgnu kontroli“, kaže Brejs.

Skoro svako od nas skladišti podatke kojima više nikada neće pristupati, zato što je skladište u informatičkom oblaku jeftino i dostupno (govorimo o hiljadama video snimaka i fotografija kojima se nikada nećemo vratiti da pogledamo ili e-poruke koje nikada nećemo čitati, a više stotina miliona ljudi to radi).

Kompanije i potrošači svuda moraju da nauče kako da upravljaju svojim podacima zarad planete.

Moguća rešenja 

Veritas je definisao najbolje prakse koje će omogućiti organizacijama širom sveta ne samo da sa poverenjem obrišu podatke, već i da smanje troškove i ojačaju usaglašenost.

- Identifikovanje svih skladišta podataka i sticanje uvida: mapiranje podataka i otkrivanje podataka su prvi koraci u razumevanju toka informacija u organizaciji.

Vidljivost podataka i sticanje uvida u to gde se čuvaju podaci i osetljive informacije, ko ima pristup njima i koliko dugo se zadržavaju, predstavlja kritičan prvi korak u potrazi za tamnim podacima i ključni temelj od kojeg treba krenuti.

- Osvetljavanje „tamnih“ podataka: Proactive Data Management omogućava organizacijama da sagledaju infrastrukturu za podatke, skladišta i rezervne kopije, da preuzmu kontrolu nad rizicima u vezi s podacima i da donose informisane odluke o tome koje podatke mogu da izbrišu bez sumnje.

- Automatizovanje otkrivanje i rutine za sticanje uvida u podatke: držeći korak sa eksplozijom podataka, kompanije bi trebalo da automatizuju analitiku, praćenje i izveštaje, neophodno za pružanje organizacione odgovornosti za tamne podatke, korišćenje i bezbednost datoteka.

Kompanije će možda morati da rade s petabajtima podataka i milijardama datoteka, tako da bi njihov pristup rešavanju pitanja „uvida u podatke“ trebalo integriše rešenja za arhiviranje, bekapovanje i sigurnost podataka, kako bi se sprečio gubitak podataka i obezbedilo zadržavanja podataka zasnovano na politikama.

- Umanjivanje i postavljanje kontrole oko podataka: minimalizacija podataka i ograničavanje namene obezbeđuje da organizacije smanje količinu podataka koji se skladište i da se pobrinu da ono što se zadržava bude direktno povezano s namenom za koju je prikupljano.

Klasifikacija, fleksibilno zadržavanje i sistemi za upravljanje politikama usaglašenosti, omogućavaju samouvereno brisanje nerelevantnih informacija.

- Nadgledanje, da biste osigurali kontinuirano pridržavanje pravila za usaglašenost sa standardima: pravila usaglašenosti, kao što je GDPR, uvode dužnost svih organizacija da prijavljuju određene vrste curenja podataka relevantnom nadzornom organu, a u nekim slučajevima i pojedincima.

Organizacije moraju da procene svoju sposobnost da nadgledaju aktivnosti kršenja i da brzo aktiviraju procedure izveštavanja kako bi osigurale usaglašenost.