Optokloni kao budućnost muzejskih izložbi

Muzej optike u Sankt Peterburgu je nastao kao deo inovativno- edukativnog programa Univerziteta za informacione tehnologije, mehaniku i optiku, poznatiji kao ITMO univerzitet.

Danas predstavlja prvi interaktivni muzej pri univerzitetu. U vreme bivšeg SSSR-a, na mestu sadašnjeg muzeja bio je Državni optički institut u kojem je radio dr Jurij Denisuk, bivši student ITMO univerziteta, koji se smatra ocem optičke holografije. 

„Danas ljudi mnogo toga zovu hologramima, čak i obične refleksije slika. Holografija je nauka koja ima bogatu istoriju, a pravi hologram je kompleksan proces koji nastaje interferencijom dva svetlosna talasa“, rekao je za RTS Sergej Stafjev, profesor Odseka za fiziku i kustos Muzeja optike Univerziteta ITMO.

Ruski naučnik Jurij Denisuk je još 1961. godine počeo da razmišlja o trodimenzionalnim slikama realnih objekata i znao je da treba da koristi interferentne talase, pre nego što je imao prvi laser.

„Kada su nastali prvi laseri, on je shvatio da može sve to da iskombinuje i napravi hologram u boji. Tada je u svetu stvoren prvi hologram u boji, poznat kao Denisukov hologram“, kaže prof. Sergej.

Optokloni idealni za kopije muzejskih predmeta

Postoji mnogo vrsta holografije, ali ideja o umetničkoj holografiji, uključujući i stvaranje optičkih kopija muzejskih predmeta, pripada Juriju Denisuku. Danas je ova tehnologija širom sveta poznata kao „Denisukov hologram“.

Optokloni su najsavršeniji hologrami napravljeni korišćenjem njegovih metoda i najnovijih dostignuća u optici: kompaktni laseri najnovije generacije, fotomaterijali sa povećanom efikašnošću za difrakciju i inovativni svetlosni sistemi.

Izraz „optoklona“ je registrovani zaštitni znak Helenskog instituta za holografiju koji se odnosi na ultrarealistične obojene holograme.

S obzirom na ovakvo nasleđe, nije čudno što je upravo Muzej optike mesto gde se danas mogu videti najbolji hologrami na svetu, ultrarealistični, tzv. optokloni.

Naučnici sa ITMO univerziteta, na čelu sa prof. Stafjevim, u saradnji sa Helenskim institutom za holografiju još 2017. godine napravili su optoklone Faberžeovih uskršnjih jaja i zbirke dijamanata, za šta su dobili nagradu za najbolji projekat na svetu od Internacionalne holografske asocijacije.

Dijamantski fond Ruske federacije zbirka je od izuzetne istorijske i umetničke vrednosti i deo je državnog fonda dragocenih metala i kamena u okviru institucije Gohran, pri Ministarstvu finansija Rusije.

Na listi jedinstvenih predmeta od kojih su napravljeni hologrami nalaze se slavni privesci, medalje, tijare, skulpture, itd.

Stvaranje ovih optoklona uključivalo je nekoliko faza, od pravljenja optičkih kopija na licu mesta do finalnog holograma. Danas naučnici imaju trobojnu lasersku kameru koja im omogućava da stvaraju savršene kopije iz muzeja i trezora.

„Svaki od predmeta mogao se izvaditi samo na jedan dan. U tom jednom danu morali smo da napravimo najmanje dve savršene kopije. Broj kopija uvek zavisi od niza faktora: oscilacije predmeta, vlažnosti vazduha, zvuka, kvaliteta ploča na kojima su kopije utisnute i drugih“, ističe prof. Stafjev.

On kaže da su uslovi su bili teški, jer su radili u zatvorenom prostoru sa neprocenjivim objektima. Lista predmeta bi se stalno prilagođavala, jer su morali da odgovaraju određenim kriterijumima.

„Na primer, nisu smeli da imaju viseće delove, jer pri pokretu kada se napravi hologram, krajnji proizvod može da sadrži tamne mrlje, a neki delovi ne bi bili vidljivi. Zbog toga smo izuzeli čuveni broš Diamond Rose i minijaturni šešir Katarine Velike,“ objašnjava on.

Profesor kaže da imaju san da pripreme optoklone za najbolje primerke iz svetskih muzeja, a ako to urade, mogli bi da naprave jedinstveni holografski muzej u kojem će biti sadržaji iz Metropoliten muzeja, Londonskog muzeja, Kremlja, kaineskih institucija, itd.

„Sa takvom izložbom bismo lako putovali i pokazali ljudima u raznim delovima sveta ono što možda nikada ne bi videli u životu“, zaključuje prof. Sergej Stafjev.