Kako pripremiti učenika za samostalnost u matematici

Učenika treba vaspitati da se iz sopstvene pobude, povinujući se samo unutrašnjem prisiljavanju, odlučuje na posao i da sam sebi postavlja radni cilj.

Zatim da pravi svoj razvojni plan, da sam traži puteve i da svojim raspoloživim snagama koje su u njemu, ne samo intelektualnim, samostalno izvodi svoj rad.

Treba dati rezultate rada sistematskim uvrštavanjem u ranije znanje upotrebi i tako sa dostignutog stanovištva samostalnog gledišta dođe do novih postavljanja problema.

Samo pamćenje ili aktivno učestvovanje

U matematičkoj nastavi, obično se postavljaju visoki zahtevi za učenikovu pažnju razumevanja i prihvatanja znanja. Kod učenika se ovakav vid učenja svodi gotovo samo na pamćenje, ponavljanje i utvrđivanje gradiva.

Nažalost, ovakav oblik unapred koči učenika da ne može sarađivati kod izbora gradiva, kod organizacije i kod toka duhovnog rada, pa je samim tim samostalnost izuzetno mala.

On nije ni produktivan ni aktivan, ne dolazi ni do ravnomernog obrazovanja svih njegovih snaga pa ni do doživljaja rada koji je od tako izvanredne važnosti za razvoj ličnosti.

Podsticaj na rad često učeniku daju neki lični razlozi: strah od kazne, obećana nagrada, želja za napredovanjem kao i želja da se ne razočaraju roditelji i nastavnici. Tako da se samostalnost u radu može naći samo kod zrelih ličnosti.

Zato je nastavnik tu da, po dobro smišljenom planu, pitanjem i odgovorom, dovodi korak po korak boljem razumevanju gradiva i da pri tom intelektualne snage učenika postanu samostalne, da njihova volja teži za ciljem i da ojača.

Gde nema svetlog cilja tu nema ni snage u težnji. Gde nema prepreka, ili su one jako male, tu ne mogu rasti ni duhovne snage.

Tu je samostalnost, i pored prividne spoljašnje aktivnosti, jako mala. Uloga nastavnika je velika - on je taj koji radnu energiju učenikovu uvek nanovo budi i koji je uvek nanovo podstiče.

On daje vetar u leđa učenicima u pogledu njihove samostalnosti u matematičkom razmišljanju kao i u njihovoj volji za rad.