Naučnici otkrivaju šta bi bilo potrebno da se stvori jednorog

Jednorog se ne razlikuje toliko od belog konja, a pronaći belog konja je lako. Jedna mutacija jednog gena pretvara životinju u albino.

Albino konji imaju bela tela i grive, ali i promenjenu boju očiju. Međutim, ova mutacija može da utiče na druge procese u telu, pa tako može dovesti do lošeg vida ili čak slepila.

Dakle, stvoreni jednorog koji se razvio iz albino konja možda ne bi bio zdrav. Rog ili dugine boje su već složenije osobine i morale bi da uključe više gena.

„Ne možemo reći: promenićemo ovaj gen i dobićemo rog“, rekla je Alisa Veršanina koja proučava DNK drevnih konja na Univerzitetu u Kaliforniji.

Ako se bilo koja od ovih osobina razvija, morale bi dati jednorogu neku prednost koja mu pomaže da preživi ili da se razmnožava. Rog ili dugine boje mogli bi pomoći jednorogu da privuče partnera. Zbog toga mnoge ptice imaju jarke boje.

„Možda bi konji i uspeli da razviju ove vesele boje, ali ništa od toga se ne bi dogodilo brzo, jer konji (ili novonastali jednorozi) imaju relativno dug životni vek i sporo se razmnožavaju. Evolucija ne funkcioniše naglo“, istakla je Veršanina i objasnila da insekti, na primer, imaju kratak generacijski period, tako da mogu brzo da razvijaju delove tela.

Buba bi mogla da razvije rog koji koristi za odbranu za 20 godina. Međutim, čak i da je moguće da konj evoluira u jednoroga njemu bi trebalo više od sto, ako ne i hiljadu godina.

Stvaranje jednoroga

Umesto da čekaju da evolucija napravi jednoroga, postavlja se pitanje da li bi zaista ljudi mogli to veštački da urade? Naučnici bi mogli da, uz pomoć bioinženjeringa, spoje određene osobine drugih životinja i stvore jednoroga.

Pol Nofler, biolog i istraživač matičnih ćelija na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu, bavio se savremenim tehnikama koje bi mogle da se koriste za izgradnju mitskih bića, uključujući jednoroge.

„Da biste pretvorili konja u jednoroga, pokušajte da dodate rog srodne životinje“, kaže Pol.

Jedan od pristupa bi mogao da bude uz korišćenje alata za uređivanje gena CRISPR. On omogućava naučnicima da menjaju DNK organizma. Pol objašnjava da bi na primeru konja moglo da se doda nekoliko različitih gena koji bi rezultirali stvaranjem roga na glavi.

„Ipak, bilo bi potrebno nešto da se utvrdi koji su geni najbolji za izmenu, ali onda je izazov pravilan rast roga“, napominje Nofler i objašnjava da ovakva procedura za menjanje gena nije savršena, te da bi mogla da stvori pogrešne mutacije koje bi konju dodale neželjene osobine.

Drugačiji pristup, smatra ovaj naučnik, bio bi stvaranje životinje koja sadrži DNK iz nekoliko vrsta. „Može se početi na nivou konjskog embriona, kako se razvija može da se presadi neko tkivo antilope ili druge životinje koja prirodno ima rog. Ipak, postoji rizik da konjski imuni sistem može da odbije tkivo druge životinje“, objasnio je Pol.

Etika stvaranja jednoroga

Ako bi naučnici uspeli da daju konju rog, to možda ne bi bilo dobro za njega. Postavljaju se pitanja da li bi telo konja izdržalo dugački rog, da li bi mogao da jede.

„Nosorozi imaju ovaj fantastičan rog na glavi, ali imaju masivnu glavu i mogu da jedu bez smetnji, jer se njihov rog razvio kao deo tela“, kaže Veršanina. Sa druge strane, Nofler je istakao da laboratorijski uzgajani jednorozi nikada ne bi postojali kao deo ekosistema.

Važna etička pitanja koja su ovo dvoje stručnjaka izneli odnose se i na svrhu stvaranja ovakvih stvorenja. „Želeli bismo da ove životinje imaju srećne živote, a ne da trpe“, rekao je Nofler.

Razmatrajući etiku, Veršinina je postavila pitanja: „Hoćemo li biti jedini odgovorni za to da ga održavamo u životu i hranimo? Šta bi se dogodilo ako proces ne bude uspešan, da li bi ta stvorenja patila? Ko smo mi na ovoj planeti da igramo ovu ulogu?“