U Rusiji otkrivena kuća od kostiju mamuta iz ledenog doba

Ovo nije prva „kuća od mamuta"“ koja je pronađena u Rusiji, ali je najstarija i najveća. Uprečniku je veća od 12 i po metara.

Mada su istraživači iskopali i istražili ovaj lokalitet, još uvek nisu shvatili tačnu namenu ove građevine, prenosi Si-En-En.

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka naučnici su na istom području otkrili slične, nešto manje građevine koje su nazvali Kostenki 11. Lokalitet se nalazi 500 kilometara južno od Moskve i tu je sada smešten Državni arheološki muzej-rezervat Kostenki.

Pošto su 2014. godine pronađeni neki ostaci, naredne godine su započeta iskopavanja na ovom lokalitetu koja su trajala tri godine. Studija koja detaljno opisuje ova otkrića objavljena su u časopisu Antikvitet.

Građevine od kostiju

Ovakve građevine od kostiju mamuta sagrađene još u ledeno doba, pronađene su širom Istočne Evrope. Na osnovu prethodnih saznanja, stručnjaci su smatrali da su ih gradili ljudi iz doba paleolita da bi im služili kao stambeni objekti, odnosno kao utočišta tokom oštrih zima. Poznato je da je temperatura tokom zime u ledenom dobu padala do - 20 stepeni Celzijusa.

Za izgradnju ovako masivnih građevina od kostiju stotine mamuta bilo je potrebno dosta vremena, što naučnike dovodi u nedoumicu jer populacija lovaca-sakupljača nikada nije provodila mnogo vremena na jednoj lokaciji.

„Kosti mamuta su vrlo teške, a izgradnja kružne strukture zahteva mnogo vremena i energije“, smatra profesor Aleksander Prajor, rukovodilac ove studije i arheolog sa Univerziteta u Ekseteru.

Kosti mamuta su poređane u neprekinuti krug i na objektu ne može da se utvrdi gde je bio ulaz. Istaživači su do sada identifikovali kosti 51 mamuta i 64 lobanje.

Unutar kruga pronađeni su dokazi da je ložena vatra, ali nisu pronađeni drugi dokazi koji bi ukazivali na to da je korišćena i za stanovanje. Zato naučnici pokušavaju da otkriju stvarnu namenu ovih objekata.

„Njima je to očigledno nešto značilo i verovatno je imala određene ritualne elemente, čak i ako je imala i neku praktičnu namenu“, navodi profesoj Prajor.

Ovo otkriće navodi na zaključak i da je u ovom području, očigledno, još uvek bilo drveća koje su lovci-sakupljači mogli da koriste tokom ledenog doba, pošto su druga područja u severnoj Evropi bila sasvim opustošena.

Zašto baš kosti mamuta?

Međutim, ovo je još više zbunilo naučnike i navelo ih da se pitaju kada su već imali drvo na raspolaganju, zašto su gradili od kostiju mamuta. To znači da su namerno izabrali kosti mamuta. Ali zašto?

„Nije jasno ni to da li su ovo kosti mamuta koje su ljudi sami ulovili i ubili ili su ih sakupili od životinja koje su uginule prirodnim putem“, dodaje profesor.

Jedna od pretpostavki je i da su ove građevine bile skladišta hrane, što im je pomoglo da prežive leteno doba i njegove razorne zime.