Porezi na ugljenik i plastiku mogu biti ključna promena u budžetu EU

Predlog o uvođenju poreza na ugljenik i plastiku je „veoma značajan korak napred“ za finansije Evropske unije, izjavio je visoki evropski zvaničnik novinarima uoči sastanka lidera zemalja EU čija je glavna tema dugoročni budžet.

Budžet za period 2021–2027. biće prvi koji je usvojen posle Bregzita i ostaviće „rupu u finansijama EU“ od sedamdeset pet milijardi evra tokom sedam godina.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predložio je sredinom februara kompromis nadajući se da će tako prevazići razlike između bogatih zemalja, kao što su Nemačka i Holandija (koje žele da ograniče nacionalne doprinose budžetu EU) i zemalja koje primaju najviše sredstava iz budžeta, kao što su Poljska, Rumunija i Mađarska.

„Relativno siromašnije zemlje članice kao što su Mađarska i Poljska bile bi na dobitku“ prihvatanjem Mišelovog predloga, rekao je visoki zvaničnik, dodajući da bi se tako dobilo oko 5,4 milijardi evra dodatnih prihoda za siromašnije regione EU u poređenju sa ranijim predlogom.

Porezi na karbon i plastiku

Mišelov kompromisni predlog za budžet EU uključuje nove detalje o uvođenju poreza na ugljenik i plastiku u celoj Uniji, što je predloženo prvim nacrtom budžeta Evropske komisije 2018.

Da bi nadomestila gubitke nastale izlaskom Velike Britanije i da bi smanjila zavisnost Unije od nacionalnih doprinosa, Komisija je predložila da se 20 odsto prihoda od trgovine emisijama ugljen-dioksida direktno uplaćuje u budžet EU.

Komisija je predložila i da se uvede porez na plastični otpad koji se ne reciklira. Evropski zvaničnici smatraju da je to najpouzdaniji način da se obezbede dodatni izvori prihoda. Prema predlogu, zemlje članice bi plaćale 0,80 evra po kilogramu nerecikliranog plastičnog otpada.

To je, međutim, izazvalo nervozu siromašnijih istočnih zemalja EU, koje nemaju razvijeni sistem recikliranja kao bogatije zapadne članice, pa bi morale da daju veće doprinose na ime tog poreza.

Da bi uspostavio ravnotežu, Mišelov kompromis uključuje „mehanizam da se izbegne preterani regresivni uticaj na nacionalne doprinose“. Time bi se ograničila suma koju bi plaćale siromašnije države i to bi ih zaštitilo od nesrazmernog finansijskog udarca, kaže zvaničnik EU.

„Siromašnije zemlje bi izdvajale malo manje“ nego što bi to činile u slučaju da se ne primenjuje nikakav mehanizam, objašnjava zvaničnik, dodajući da takav sistem treba da „ublaži distributivni uticaj“ poreza i zaštiti siromašnije zemlje članice.

Ipak je još nejasno kako bi tačno novi mehanizam funkcionisao u praksi.

Kritičari, međutim, strahuju da bi se smanjili prihodi od poreza, jer što se više plastike bude recikliralo, s vremenom će ti porezi na plastični otpad nestati.