Danci misle drugačije – kako je nastala Zemlja

Sunčev sistem postoji već 4,6 milijardi godina, a prema novim istraživanjima, možemo reći da se Zemlja oblikovala za minut i po, što su rezultati koji se razilaze s tradicionalnom teorijom o tome da je Zemlja nastala sudarom dva veća nebeska tela u razdoblju dugom desetak miliona godina, to jest da je stvorena za pet do petnaest minuta u odnosu na razdoblje od 24 sata.

Tako smo dobili novu, alternativnu teoriju o tome da se Zemlja formirala gomilanjem kosmičke prašine.

„Milimetarski objekti spojili su se i napravili planetu. Ova implikacija o brzom formiranju Zemlje važna je za ceo Solarni sistem, a govori i o tome kolika je vrovatnoća da se planete oblikuju i na drugim mestima u galaksiji“, istakao je Martin Šiler, vodeći autor istraživanja.

Prema novim podacima, proces formiranja Zemlje trajao je oko pet miliona godina, a istraživači procenjuju da je u ovom razdoblju nastalo i gvozdeno jezgro Zemlje, čime je uklonjeno rano nagomilavanje gvožđa s površine.

Zahvaljujući ovim otkrićima i na osnovu teorije o formiranju planeta od kosmičke prašine, istraživači su došli do zaključka da bi ovaj proces mogao da bude objašnjenje i za ono što se desilo i na drugim mestima u svemiru.

To znači da je moguće da su se i druge planete formirale brže nego što bi to bio slučaj da su nastale posle sudara dva objekta.

Ova pretpostavka je podržana otkrićem mnogih egzoplaneta, planeta koje nisu u Sunčevom sistemu, a koji su astronomi otkrili od sredine devedesetih godina do danas.

„Sada znamo da se planete formiraju svuda i da imamo generički mehanizam koji kreira planetarne sastave. Kada budemo shvatili kako funkcionišu ovi mehanizmi u našem Solarnom sistemu, možemo da izvedemo zaključak o drugim planetarnim sistemima, kada i koliko često se može očekivati prisustvo vode na njima. Ako je teorija o ranom kreiranju planeta zaista tačna, moguće je da je voda samo nusprodukt kreiranja planeta sličnih Zemlji i da se osnovni uslovi za život mogu naći i na drugim mestima u svemiru“, zaključio je profesor Martin Bizaro, koautor istraživanja.