Sirogojno

Sirogojno je zlatiborsko selo koje u administrativnom pogledu pripada opštini Čajetina. Nalazi se između Alinog Potoka na istoku, Visoke na jugoistoku, Ljubiša na jugu i Gostilja na jugozapadu. Pripada skupini starovlaških sela razbijenog tipa izdeljenih na zaseoke.

Iako je ta oblast, po svojoj prilici, bila relativno zatvorena i nepristupačna, kroz nju je još u srednjem veku vodio put ekonomskog značaja, kojim su povezani tzv. Dubrovački put sa putem koji je od Višegrada preko Dobruna, Stapara i Užica vodio ka Požegi i nadalje jednim svojim krakom prema Nišu, a drugim krakom prema Rudniku i Beogradu.

Imajući u vidu polunomadski karakter življenja stanovništva sve do 19. veka, oskudni su tragovi prošlosti u selu Sirogojno. Može se samo pretpostaviti da je postojalo utvrđeno naselje na trnavskoj Gradini koje se ne može hronološki odrediti. Naselje ruralnog tipa trebalo bi očekivati na potezu Selište na graničnom pojasu prema Čičkovi.

U narodu se pominju groblja i više toponima sa spomeničkim ostacima. Danas i njihovi tragovi nisu uočljivi. Jedino groblje u starom Sirogojnu nalazi se oko Crkve Sv. Petra i Pavla, gde je danas uređen lapidarijum od starijih nadgrobnih spomenika, izmeštenih prilikom novih sahrana ili gradnjom savremenih porodičnih grobnica.

Međutim, zlatno vreme Sirogojna započinje od druge polovine 20. veka, kada ono postaje turistička i modna destinacija Srbije. Pre svega treba reći da je Sirogojno pod nazivom Muzej na otvorenom „Staro selo" povratilo svoj autentični etno-istorijski oblik i posvetilo pažnju očuvanju tradicionalnih, narodnih običaja tog dela Srbije.

Najveću popularnost stiče kada je ekonomistkinja Dobrila Smiljanić došla u lokalnu zemljoradničku zadrugu, i okupila žene-pletilje, koje su pod njenom organizacijom, a obdarene prirodnim talentom, krenule u osvajanje nekadašnjeg jugoslovenskog, ali i svetskog tržišta čuvenim ʼSirogojnoʼ džemperima.

Ti prelepi vuneni proizvodi danas se mogu nabaviti na zlatiborskoj pijaci, ili u nekom seoskom domaćinstvu, no nažalost, više ni približno nemaju onaj značaj koji su imali sedamdesetih godina prošlog veka, a Dobrila Smiljanić, danas penzionerka, sprema se da objavi monografiju o zlatnim decenijama Sirogojna.

Priredila Vitka Vujović

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.