Lica i naličija emocija

Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, ukazuje na zanimljiv odnos prijatnih i neprijatnih emocija: „Ljudi često misle da su prijatna osećanja pozitivna, a da su neprijatna osećanja negativna, štetna. Međutim, u stvarnosti je u stvari obrnuto: neprijatna osećanja su mnogo važnija, jer se pojavljuju u situacijama kada mi procenjujemo da je ugrožena neka naša vrednost. One nas u stvari pokreću na adaptaciju da uradimo nešto, tako da su povezane sa preživljavanjem".

Ne treba se stideti negativnih emocija, ali i među njima postoji razlika.

„Disfunkcionalne negativne emocionalne reakcije su depresija, bes, anksioznost, krivica, stid i druge. Funkcionalne emocionalne reakcije, koje su takođe negativne, i koje nam pomažu da se bolje snalazimo u realnosti su tuga, kajanje ili žaljenje što neke stvari nisu ispale onako kako smo želeli.

Kada čovek doživljava disfunkcionalne emocije, prvo ima veliku unutrašnju patnju. Teško nam je dok smo besni, zato što nam to osećanje kvari odnose sa drugima. Teško nam je da kontrolišemo bes, jer ima unutrašnju težinu, a ujedno na planu ponašanja to stvara dosta problema. Mnogo je bolje kada smo u toj istoj situaciji nezadovoljni, jer onda možemo da realno sagledamo situaciju", objašnjava dr Nikić.

Manipulisanje emocijama

Dr Zoran Milivojević kaže da manipulaciju emocijama prvenstveno povezujemo sa međuljudskom situacijom: „Pojavljuje se konflikt: jedna osoba želi, druga ne želi to da uradi. Postoji pregovaranje, ako je neuspešno, može se pojaviti nasilje. Između toga je nešto što zovemo emocionalno iznuđivanje. Najčešće emocije su strah, zastrašivanje ‒ šta će osoba da uradi ako se druga osoba ne ponaša onako kako ona želi ‒ pozivanje na sažaljenje, samilost ili izazivanje osećanja krivice.

Pored toga, postoji i čitav niz iznuđivanja, kao recimo pretnja odbacivanjem ili prezirom. Ta neka vrsta emocionalne borbe je legitimna, da se ljudi na taj način sukobljavaju, a ne da budu nasilni, ali treba biti informisan i znati kako cela ta stvar funkcioniše, kako zaštititi sebe".

Naš sagovornik naglašava, takođe, da su emocije važne i u vaspitanju dece: „Pokazujući osećanja, roditelj deci pokazuje šta je važno. Ne treba se ponašati kao robot, samo im objašnjavati. Treba pokazati i osećanje jer onda dete uči da je u određenom kontekstu nešto važno, vrlo važno ili najvažnije."

U partnerskim odnosima

U partnerskim odnosima emocije imaju poseban značaj i obično se ljudi vezuju za pozitivne emocije: ljubav, ushićenje ili zadovoljstvo. Međutim, ono što prati partnerski odnos je čitav splet emocija.

Afektivna vezanost, brižnost i seksualnost ‒ tri su komponente koje određuju zrelu partnersku vezu. Afektivna vezanost određuje onaj deo pripadnosti, sigurnosti koji imamo kad smo u partnerskom odnosu. Zato se afektivna vezanost razvija u zrelijim vezama. Afektivno smo vezani za roditelje u tom najranijem uzrastu. Od toga kako su nas voleli u detinjstvu zavisi zapravo kakve oblike vezanosti ćemo razviti u kasnijim odnosima.

„Ljudi koji su sigurno emocionalno vezani pokazuju veće interesovanje za partnersku vezu. Uključeni su u vezu. Imaju i svako vrednovanje ljubavi i veliko samopoštovanje, dok kod ljudi koji imaju bilo koju vrstu emocionalne nesigurnosti, mogu da budu odbacujući, dakle mogu da kažu da im veza nije toliko važna. Hladniji su u odnosima, slabije pokazuju emocije i onda partneri pored njih na neki način bivaju uskraćeni za kvalitetnu emocionalnu komunikaciju", kaže dr Nikolić

Ona dodaje da „oni koji su ambivalentni, to je druga grupa emocionalno nesigurnih, oni su opet preterano uključeni u vezu, preterano traže od partnera, preterano su zahtevni i teže sagledavaju realnost. Sigurno emocionalno vezani ljudi jako dobro sagledavaju mane i vrline svojih partnera. Oni koji su ambivalentni ili ambivalentno vezani, oni imaju i zavisnost od emocija, od ljubavi, od seksa, štošta od toga."

Povređujemo li osobu koju volimo i zašto?

„Emocije ne mogu biti povređene, nego se mi uvredimo kada se neka druga osoba ne ponaša na način na koji mi očekujemo. Kad je, pod znacima navoda, u pitanju to povređivanje, onda ljudi rade to da bi partnera kaznili. Misle da je partner uradio nešto što nije u redu i da je partner povredio njihova osećanja, onda će oni za kaznu da povrede njega.

To je mehanizam koji nije dobar i često je zasnovan na nesporazumima, pogrešnim ili previsokim očekivanjima. Ljudi što su bliži sa nekim to su osetljiviji. Ako nekog jako volite pa doživite nešto jako ružno, onda se razočarate, osetite izdanim i želite na neki način da uzvratite. Ali to je nešto što nema veze sa ljubavlju, jer je to u stvari kontekst za osećanje mržnje"‒ poentira dr Milivojević savetujući: „treba živeti tako da se osećamo dobro, jer je to u stvari i funkcija emocije.

Ako se pojave neprijatni trenuci onda ljudi treba da vode računa i o sebi. Sa jedne strane, da razumeju svoja negativna osećanja, a sa druge, da aktivno rade na tome da bi se u nekim situacijama osećali i prijatno ‒ da se odmaraju, ali i zabavljaju, jer prijatna osećanja vas pune tom pozitivnom životnom energijom".