U loži - virtuozno i pod bombama

Čuveni muzičar rođen je u Odesi 30. septembra 1908. Davidovi roditelji Fedor Davidovič Ojstrah i Izabela Kolker bili su jevrejskog porekla, oboje muzički obdareni. Otac je svirao nekoliko duvačkih instrumenata i violinu, a majka je pevala u horu.

Izabeli je bilo stalo da i njen sin počne da uči muziku. Prvu violinu stavila mu je u ruke čim je navršio pet godina, a prvi i najvažniji učitelj Davida Fedoroviča bio je Petar Stoljarski.

Kod istog profesora violinu je učio još jedan potonji svetski velikan - Natan Milštajn. Godine 1914, u čast završnog ispita četiri godine starijeg Natana Milštajna, dvojica dečaka zajedno su nastupila u Odesi. Pravi trijumf šestogodišnjaka i desetogodišnjaka.

Staljin mu je poklonio kuću  

Svetska priznanja za Ojstraha stigla su posle pobeda na velikim međunarodim violinističkim takmičenjima. Još 1935. godine pobedio je na nacionalnom takmičenju Sovjetskog Saveza, a dve godine kasnije i na takmičenju „Kraljica Elizabeta" u Briselu.

Čim je čuo da je ruski violinista doneo pobedu na prestižnom takmičenju na Zapadu, Staljin mu je poklonio kuću! Uoči Drugog svetskog rata, činilo se da je Ojstrahova muzička karijera na vrhuncu. Predano je radio sa studentima i putovao održavajući koncerte.

U sali „Čajkovski" prvi put je izveo violinski koncert Arama Hačaturijana, inače njemu posvećen. Upoznao je i Dmitrija Šostakoviča, koji ga je smatrao violinistom bez premca. Posvetio mu je dva koncerta, a Sergej Prokofjev ‒ violinsku sonatu.

Posle rata, Ojstrah je, kao zaslužni sovjetski umetnik, postao veoma poznat i na Zapadu. Imao je mogućnost da putuje, i svi su mislili da će jednoga dana ostati u nekoj zemlji i zatražiti politički azil. Međutim, on to nije učinio. Svest da je za brojne građane SSSR-a predstavljao neku vrstu utehe, i životni uslovi koji su verovatno bili mnogo bolji od većine, učinili su da se David Fedorovič uvek vraćao u Moskvu.

Brojne su anegdote o tome kako nikada nije uspeo da nauči nijednu reč engleskog jezika i kako se, kupujući u stranim muzičkim prodavnicama, stalno osvrtao oko sebe, sluteći da ga prate agenti tajne policije. Svirao je u Firenci, Njujorku, Pragu, Londonu.

U Beogradu je imao veliki broj poklonika 

U više navrata svirao je i u Beogradu, gde je imao veliki broj poklonika. Godine 1960. dobio je Lenjinovu nagradu. Sa pijanistom Svjatoslavom Rihterom svirao je u duu od 1962. do 1967. godine. Šezdeseti rođendan Ojstrah je proslavio svirajući u sali Konzervatorijuma „Čajkovski" svoj najomiljeniji koncert - „D-dur koncert" Čajkovskog.

Tokom nekoliko poslednjih godina života, David Ojstrah patio je od srčanih bolesti. Posle prvog srčanog udara, završio je u bolnici. Ipak, svojim prijateljima tada je obećao: „Nikada se više neću žaliti na bolesno srce. Nikada." Tako je i bilo.

Nastavio je da svira i da održava koncerte širom sveta. Umro je u Amsterdamu, 24. oktobra 1974, na dan kada je trebalo da održi koncert. Ispostavilo se da je između prvog i sudbonosnog infarkta imao još dva srčana udara o kojima nije nikoga obavestio.

Sahranjen je na čuvenom groblju Novodevičje u Moskvi, gde počivaju i Gogolj, Čehov, Stanislavski, Prokofjev, Šostakovič, Rostropovič, i mnogi drugi slavni umetnici.