Kreativne ideje "iz malog mozga"

Centar za koordinaciju telesnih pokreta smešten je u malom mozgu. Istraživači Stanford univerziteta ispitivali su vezu između kreativnosti i aktivnosti određenih moždanih regija, i tom prilikom otkrili da je tokom kreativnog rešavanja problema, povišena aktivnost upravo u malom mozgu. To je prva studija koja je ukazala na važnost te moždane regije za kreativne procese. Škola medicine i Institut za dizajn Stanford univerziteta nosioci su zanimljivog istraživanja.

Što više razmišljate, manje su šanse da pokažete kreativnost

Dr Alan Rajs, profesor radiologije, psihijatrije i bihevioralnih nauka, objasnio je da otkriće predstavlja veliki napredak na polju poznavanja fiziologije kreativnosti, bazirane na moždanoj aktivnosti. Pojačana aktivnost tog dela mozga nije u direktnoj, već u obrnutoj korelaciji sa kreativnošću.

Deo mozga koji je inače odgovoran za planiranje, organizaciju i rukovođenje aktivnostima, u negativnoj je korelaciji sa kreativnim rešavanjem problema. „Kreativnost je najvredniji ljudski atribut bez obzira na to da li je reč o radu, igri, umetnosti, nauci ili biznisu. Kreativnost je pravi pokretač napretka. Kao psihijatar mogu da primetim da je vrlo važna i u međuljudskim odnosima. Ljudi koji razmišljaju kreativno i fleksibilno bolje se snalaze i na tom polju", kaže profesor Rajs, koji se u prethodnim istraživanjima bavio humorom i kognitivnim funkcijama.

Novi veliki izazov za njega bilo je pitanje da li je moguće objektivno izmeriti kreativnost. Pitanje je poteklo od studentkinje koja je pohađala kurs "Kreativna gimnastika". Profesor Rajs objasnio je da je sa članovima istraživačkog tima odlučio da pribavi osnovne podatke o neurofiziološkim procesima koji postoje iza kreativnog procesa.

Forsiranje sputava kreativnost

Profesor dr Maniš Sagar, instruktor psihijatrije i vodeći autor istraživanja, napomenuo je da je do sada urađeno skoro trideset studija u kojima se tragalo za neurološkim korelatima kreativnosti. Ispitanici su bili džez muzičari i dobitnici važnih javnih priznanja.

„Svako bi želeo da misli na kreativan način", rekao je profesor Sagar, „ali kako nekoga prisiliti na to, jer upravo forsiranje ljudi da misle na takav način sputava kreativnost. Moždani procesi prate se u zatvorenoj kapsuli aparata za magnetnu rezonancu, a to svakako nije neko inspirativno mesto", objašnjava Sagar.

Kreativnost se mora meriti u zabavnom okruženju inače će u prvi plan doći anksioznost ili neki drugi problemi. Tako je profesor došao na ideju za pristup testiranju sličan onom u igri u kojoj jedan igrač pogađa zamišljenu reč na osnovu crteža. Odabrao je reči glasati, iscrpljen i pozdrav.

Zatim su dr Rajs i kolege na osnovu uzastopnih snimaka magnetne rezonance testirali moždane aktivnosti četrnaest muškaraca i šesnaest žena. Ispitanici su tokom snimanja u kapsulama pravili složenije crteže, prvo sa ciljem da objasne neku reč, a potom su crtali običnu krivudavu liniju, za koju je potrebna fina motorna kontrola, ali ne i kreativnost kao u prvom slučaju. Za svaku reč bilo je na raspolaganju trideset sekundi, taman koliko je potrebno da se dođe do većeg broja snimaka, a da se pri tom omogući spontana improvizacija, bez osećaja dosade.

Postupak testiranja

Ispitanicima nije rečeno da treba da budu kreativni. Samo je dato uputstvo da se nacrta slika kojom se objašnjava određena reč. Crteži su sačuvani na specijalnom elektronskom tabletu koji je za tu svrhu dizajnirao profesor dr Robert Doerti, direktor Stanford istraživačkog centra za kognitivno i neurobiološko snimanje.

Crteže su potom nezavisno ocenjivali istraživači Hotorn i Rojalti. Korišćena je skala od pet nivoa, koja je sadržala odgovore na sledeća pitanja: da li crtež prikazuje ono što bi trebalo, koliko ima elemenata na crtežu, da li je originalan, da li je jasan, da li je prikladan i da li je kreativan. S druge strane, od subjekata je traženo da po izlasku iz komore rangiraju zadate reči prema težini.

Rezultati

Pokazalo se da je pojačan subjektivni osećaj težine zadatka povezan sa većom aktivnošću levog predfrontalnog korteksa, gde se nalazi centar za pažnju i ocenjivanje. S druge strane, ocene za kreativnost (koje su dali ocenjivači) bile su u korelaciji sa niskom aktivnošću centra za egzekutivne funkcije. Više ocene kreativnosti takođe su bile povezane sa promenama u aktivnosti malog mozga.

Analiza je pokazala da su određeni delovi mozga bili aktivniji kada je bilo potrebno crtežom predstaviti neki pojam ili reč nego za vreme crtanja krivudavih linija. Najveća aktivnost zabeležena je u centru za motornu kontrolu i koordinaciju. Još ranije je kod majmuna uočeno da je povećana aktivnost u zoni malog mozga povezana sa učenjem i treniranjem novih pokreta.

Najnovija studija pokazala je da je kod ljudi mali mozak povezan ne samo za centrom za kontrolu motorike već i sa drugim delovima korteksa.

Mali mozak kao koordinacioni centar

Profesor Sagar je objasnio da sada postoje anatomski i funkcionalni dokazi da mali mozak obavlja mnogo više od obične koordinacije pokreta. Istraživači pretpostavljaju da mali mozak otkriva i modelira nove tipove ponašanja, dok prednje kortikalne regije imaju izvršnu funkciju i odgovorne su za pokušaje da se ta ponašanja realizuju i doteraju do odgovarajućeg nivoa.

Dr Rajs smatra da mali mozak najverovatnije predstavlja neku vrstu koordinacionog centra ostalim delovima mozga, kojima je time omogućena veća efikasnost. To znači da je za kreativni ishod u postupku rešavanja problema najbolje smanjiti stepen aktivnosti u onim delovima mozga koji su odgovorni za izvršnu kontrolu ponašanja i time osloboditi mali mozak za nove, kreativne ideje.