Pogrešna vremenska prognoza – ko je kriv?

Izrada vremenske prognoze je složen tehnološki proces, zasniva se na nauci i zahteva angažovanje velikog broja ljudi.

Doc. dr Vladimir Đurđević, stručnjak Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Odsek za meteorologiju) navodi da ovaj proces podrazumeva prikupljanje i obradu podataka, zahteva poznavanje matematike i fizike i upotrebu visoke tehnologije: „Pri pravljenju vremenske prognoze veoma važnu ulogu imaju jednačine koje opisuju kretanje atmosfere i koriste se da bi se izračunalo buduće stanje atmosfere, odnosno prognoza. One se rešavaju uz pomoć kompjuterskih programa koji se nazivaju atmosferski modeli. Priroda tih jednačina je takva da su one u nekom smislu haotične. Upravo zato vrlo mala razlika u početnom stanju atmosfere može da dovede do divergencije, to jest do razilaženja rešenja u budućnosti. Što idemo dalje u budućnost to razilaženje može biti veće", objasnio je Đurđević.

Meteorolozi učestvuju u izradi svih segmenata vremenske prognoze, a samim tim i u sastavljanju teksta namenjenog široj javnosti.

Meteorolozi se najviše oslanjaju na kratkoročnu prognozu

O tome kako se ti podaci plasiraju na televiziji i kako izgleda saradnja sa meteorolozima govori Lidija Marković, prezenter vremenske prognoze na RTS-u: „Tačne informacije i podaci o vremenu nam svakodnevno stižu mejlom iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Naš posao je da to što dobijemo na najbolji mogući način prilagodimo našem programu i prikažemo gledaocima. Takođe, preko interneta skupljamo informacije iz zemlje i sveta, a preko evrovizijske razmene stižu nam različite slike i vesti na engleskom jeziku koje kasnije prevodimo."

Vladimir Đurđević tvrdi da se u praksi vremenske prilike predviđaju iz sata u sat (i dana u dan) i do deset dana unapred, ali da se meteorolozi ipak najviše oslanjaju na kratkoročnu prognozu (do tri dana): „Današnja jednodnevna prognoza ima uspešnost od devedeset pet posto ostvarenja za neke meteorološke elemente kao što je temperatura. S druge strane, padavine se mnogo teže prognoziraju od temperature, tako da uspešnost pri prognoziranju padavina nije tako dobra."

Lidija Marković se nadovezuje na ovu tvrdnju, ističući pritom da sam procenat tačnosti prognoziranja padavina zavisi i od doba godine: „Najmanji procenat tačnosti prognoziranja padavina je u zimskom periodu i iznosi oko sedamdeset šest procenata. Međutim, situacija je tokom leta drugačija i uspešnost prognoziranja kiše tada iznosi čak devedeset posto."

Složen sistem - komplikovani procesi

Iako meteorolozi koji učestvuju u procesu pravljenja vremenske prognoze poseduju brojna znanja i sa velikom pažnjom vrše složene proračune  ponovo dolazi do greške. Zato ne možemo a da se ne zapitamo: ko je kriv?

„Najveći krivac je atmosfera, odnosno cela naša planeta. Reč je o izuzetno složenom sistemu, koji je pun raznih komlikovanih procesa. Oni dovode do toga da je vreme veoma teško prognozirati. Tako da tu ima mnogo mesta gde može da dođe do neke greške ili nepouzdanosti. Međutim, samom prognostičaru ostaje vrlo malo mesta da napravi grešku. Ne treba zaboraviti da uspešnost prognoziranja vremena zavisi i od instrumenata, a nijedan od njih nije savršen i može da pogreši", kaže Đurđević

Lidija Marković ističe: „Bez obzira na to što ponekad izgleda kao da smo promašili, kako kažu naši gledaoci, ili da nismo dobro pogodili, prognoza se zato i zove prognoza jer ne može imati stoprocentnu tačnost. Prosečna tačnost je od osamdeset pet do devedeset pet procenata, a ja ipak verujem da je više ovih devedeset pet. Sama greška ne mora nužno da bude toliko loša, jer kao što smo pomenuli - padavine nije tako lako predvideti, tako da će nas verovatno obradovati kada nas umesto najavljene kiše dočeka sunčan dan".