Cilj naših biomedicinskih inženjera – mala kućna laboratorija

Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Modulu za biomedicinsko inženjerstvo, razvijaju se inovacije za poboljšanje kvaliteta ljudskog života. U njihovim laboratorijama kriju se istraživanja i ideje koji idu u korak sa svetskim izazovima. Cilj im je razvoj detektora koji bi predstavljao malu kućnu laboratoriju, preko koje bi svako mogao da prati svoje zdravstveno stanje, kaže dr Jelena Munćan, docent na Mašinskom fakultetu.

Takav detektor bi se preko USB kabla povezao sa mobilnim telefonom i bila bi dovoljna samo kap krvi, urina ili pljuvačke da mobilna aplikacija izvrši analizu parametara kao što su ukupan sadržaj proteina, glukoze, bilirubina, hormona i još mnogo toga.

Najsavremeniji trendovi u biomedicinskom inženjerstvu zasnivaju se na starom principu - bolje sprečiti nego lečiti. U skladu sa tim, naši biomedicinski inženjeri trenuto se bave ranom dijagnostikom i razvojem biosenzora. Njihova očekivanja su usmerena ka otkrivanju biomarkera, tj. pokazatelja bolesti u što ranijem stadijumu, a zatim i razvoju dovoljno osetljive dijagnostičke metode. Otkriti bolest u najranijem stadijumu je imperativ, jer to olakšava terapiju, smanjuje troškove lečenja, a u nekim slučajevima i produžava život.

Biološka voda kao pokazatelj bolesti

Laboratorija za biomedicinsko inženjerstvo i Nanolab Mašinskog fakulteta pripadaju savremeno opremljenim laboratorijama kakve možemo pronaći u svetu. Ako se tome dodaju i istraživački napori, rezultat su nagrade u oblasti rane dijagnostike, fenomena biološke vode - vode u ljudskom organizmu i interakcije vode i nanomaterijala. Najnovija naučna saznanja pokazuju da biološka voda može poslužiti kao izvor vrlo velikog skupa informacija o stanju organizma.

Naši inženjeri biomedicine rade i na razvoju neinvazivnih senzora, najpre za ranu dijagnostiku kancera, i to iz telesnih tečnosti kao što su pljuvačka i urin. Umesto da traže pojedine pokazatelje bolesti, što se trenuto radi preko velikog broja analiza, oni su fokusirani na traženje ukupnih promena koje svi biomarkeri zajedno ostvaruju u vodi.

Stanje biološke vode se koristi kao pokazatelj bolesti. Taj pristup je razvijen u Japanu, u laboratoriji za tehnologiju bioloških merenja Univerziteta Kobe. U Japanu su tu metodologiju primenili u dijagnostici bolesti kod biljaka i životinja, dok naši inženjeri biomedicine imaju mogućnost da je primenjuju u medicinskoj dijagnostici. Samim tim, Laboratorija za biomedicinu na Mašinskom fakultetu je prva laboratorija u svetu koja se koristi ovim pristupom.

Nova era u dijagnostici je već počela i, po rečima dr Jelene Munćan, inženjeri biomedicine na Mašinskom fakultetu imaju tu privilegiju da se usred Srbije bave nečim tako naprednim, i to prilično uspešno. „Biti inženjer je nagrada sama po sebi, jer je to inovativna karijera, a biti biomedicinski inženjer znači da radite i na rasvetljavanju ljudskog organizma i pomažete ljudima", kaže dr Jelena Munćan.

Dijagnostika u budućnosti je u minijaturizaciji i pristupu informacijama o zdravstvenom stanju, u svakom trenutku, na potpuno neinvazivan način, kako bi se omogućila pravovremena reakcija. Ipak je 21. vek doba informacija, a tehnologija, inženjerstvo i medicina treba da streme ka pobošljanju kvaliteta ljudskog života. Prema očekivanjima naučnika, u Srbiji će ovakve inovacije u narednih deset godina postati realnost.