Klimatske promene i urušavanje planina

Međunarodna studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences na kojoj su radili naučnici sa Univerziteta Teksas, Univeziteta Florida i Univerziteta Oregon u SAD pruža jasniji uvid u dugogodišnju debatu o balansu između klimatskih i tektonskih procesa koje utiču na formiranje planina.

Naučnici su proučavali masiv Sent Elias na obali Aljaske i pronašli da su erozije dramatično ubrzale pre nekih milion godina kada je globalno hlađenje postalo snažnije, a ledena doba jača nego ranije.

Studija, vođenja timom naučnika iz deset zemalja, prikazuje rezultat decenije rada na terenu. Istraživači su najpre koristili seizmičku opremu kako bi snimili i mapirali veliki sediment koji se nalazi u dubinama zaliva Aljaske, nastao erozijom obližnjih planina. Zatim su uzorkovali i datirali gotovo četiri kilometara sedimenata, prikupljenih sa dna okeana i plitkog dela obale, u kojima se skriva geološka istorija stara na milione godina.

„Bili smo prijatno iznenađeni time što iz sedimenata možemo gotovo jasno da utvrdimo raspon godina. Tokom bušenja, radi uzorkovanja, kompozicije sedimenata pružile su precizan dokaz o tome kada je glacijacija počela i kada se završila. Podaci se poklapaju sa globalnim klimatskim trendovima unazad nekoliko miliona godina", rekao je Alen Miks koautor studije sa Univreziteta Oregon.

Najčešće su veliki planinski masivi nastajali tako što su se sudarale tektonske ploče Zemlje. Ali, drugi činioci, poput kombinacije tektonskih i klimatskih procesa uticali su na urušavanje akumuliranog materijala. Tako je od sredine pleistocena efekat erozije bio od 50 do 80 procenata intenzivniji od efekta pomeranja tektonskih ploča, što ukazuje na to da klimatski procesi, poput kretanja glečera, mogu da nadmaše razdoblje formiranje planine u rasponu od nekih milion godina. Nalazi iz studije naglašavaju presudnu ulogu klimatskih fluktuacija u formiranju terena na Zemlji.

„Ljudi često gledaju na planinske masive kao statične pojave, nepomerljive delove našeg krajolika" kaže Džon Džeger profesor geologije na Univerzitetu Florida. „Međutim, naš rad pokazuje da planinski venci itekako reaguju na promenu klime na Zemlji. Što samo ukazuje na to koliko je dinamična naša planeta."