Stres kao okidač poremećenog lučenja hormona

Jedna od najvažnijih žlezda u ljudskom organizmu jeste hipofiza, pa i poremećaj lučenja hormona hipofize može biti uzrok brojnih oboljenja. U slučaju da prednji režanj hipofize tokom detinjstva pojačano luči hormon rasta, može se desiti prekomerni rast ili gigantizam, a kao posledica se javljaju telesne deformacije u vidu preterane visine i nesrazmernih udova.

Ako se poremećaj u lučenju hormona rasta javi između tridesete i četrdesete godine života, dolazi do akromegalije, hroničnog oboljenja koje karakteriše preterani rast perifernih delova tela (nosa, ušiju, donje vilice, šaka).

Akromegalija izaziva i uvećanje sinusa, zadebljanje jezika, prekomeran rast kostiju, a unutrašnji organi takođe postaju nešto većih dimenzija.

Dijabetes je danas jedno od najčešćih endokrinoloških oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu. Mnogi pacijenti nisu svesni da boluju od šećerne bolesti, što ih izlaže riziku od mnogobrojnih komplikacija u ranom razvoju oboljenja.

Dijabetesna retinopatija, bolest mrežnjače, samo je jedna od mogućih komplikacija šećerne bolesti. Dovodi do oštećenja kapilarne mreže koja krvlju snabdeva mrežnjaču oka. Bolest se manifestuje promenama na očnom dnu i slabljenjem oštrine vida, a u najtežim slučajevima dolazi i do trajnog gubitka vida.

Dijabetesna retinopatija je ne samo učestala već i podmukla komplikacija šećerne bolesti. Ranih simptoma uglavnom nema, a kad se pojave, zahtevaju komlikovano lečenje. Terapija često ne daje rezultate, pa se bolest završava slepilom.

Osim oka, od dijabetesa stradaju bubrezi i periferni nervi. Loša ishrana, naročito kod dece, dovodi do sve veće gojaznosti, pa se dijabetes tipa 2 (koji je inače karakterističan za stariju populaciju) danas sve češće javlja i kod mladih.

Gestacijski dijabetes je privremeni oblik dijabetesa koji nastaje tokom trudnoće, ali kasnije može da se razvije u šećernu bolest.

Štitasta žlezda na udaru 

Slično je i sa bolestima paratiroidnih žlezda. Smanjena funkcija tih žlezdi je veoma retka, ali endokrinolozi sve češće dijagnostifikuju njihovo pojačano funkcionisanje, tzv. primarni hiperparatireoidizam. Na to oboljenje se mora misliti ako se uoči nodus (čvor) u tiroidnoj žlezdi pacijenata koji imaju kamenčiće, pesak u bubrezima, ili ozbiljniji oblik osteoporoze. 

Bolesti štitaste žlezde, posle dijabetesa, predstavljaju najučestalija endokrina oboljenja. Razvoj dijagnostičkih metoda omogućio je rano prepoznavanje poremećaja štitaste žlezde i supkliničkih formi, što je doprinelo i svesti o velikoj prisutnosti tih bolesti.

Osim hipo ili hiper funkcije štitaste žlezde, svakodnevno se u kliničkoj praksi viđaju i tumori tiroidnih žlezda.

Većinu čine benigni tumori (ciste, tkivni nodusi), dok su maligni tumori te regije veoma retki. Zahvaljujući dostupnosti ultrazvučnih pregleda, promene u štitnoj žlezdi se brzo uočavaju, a tumori lakše otkrivaju.

Dakle, od hormona dobrim delom zavisi kako ćete izgledati i kakvog ćete biti zdravlja. Zato je veoma važno da jednom godišnje, opštim biohemijskim analizama (koje uključuju nivo šećera, elektrolita i lipida u krvi) proverite svoje zdravlje.

Posebno je važno da endokrinologa posete žene koje su u petoj deceniji života, jer se već od četrdeset pete godine očekuju endokrinološki problemi. Preventivni pregled se preporučuje i mlađim osobama koje su gojazne ili imaju poremećaj menstrualnog ciklusa.