Seksualnost kao vodeća tema savremenog života

Ideja seksualnosti je pod velom tabua svesno potiskivana sve do trenutka kulminacije, kada je iznenada postala glavna tema savremenog života.

Monogamija, poligamija, heteroseksualnost, homoseksualnost, prostitucija, „otvoren“ ili „zatvoren“ brak, samo su neka od gorućih pitanja modernog društva kojima se svakim danom pridaje sve više značaja.

Seksualnost je relativno kasno postala predmet filozofskog promišljanja. Nezainteresovanost filozofije za ovaj fenomen može se objasniti i snažnim uticajem metafizičke tradicije.

Izvore metafizičkog mišljenja nalazimo u učenjima Platona i pitagorejaca. Oni su jasno razdvajali materijalno od nematerijanog, telo od duha. Duh je uvek imao prednost nad telesnim, a upravo toj sferi pripada seksualnost. 

Postići unutrašnji mir, slobodu i nepomućen duh, ciljevi su kojima treba da teži svaki uman čovek. Tu tradiciju su nastavili hrišćanski mislioci i filozofi poput Aurelija Avgustina i Tome Akvinskog. Na zabrani ispoljavanja seksualnosti i postavljanju te teme kao opštedruštvenog tabua razvila se i naša civilizacija.

Paradoksalno, danas je tabu ne govoriti o tome, a razgovor o najintimnijim životnim detaljima postaje normalna pojava. Na tome se grade čitavi „javni životi“ i karijere pojedinaca. Seksualnost i ljubav se danas posmatraju i vrednuju odvojeno, iako prema Frojdu obe predstavljaju bitne komponente jedinstvene funkcije ljubavi.

U delu „Seks i etika“ Igor Primorac iznosi četiri teorije seksualnosti. Prva teorija govori o tome da je uloga seksa reproduktivna. Druga, koju naziva romantičarskom, povezuje seks i ljubav. Treća govori o tome da je seks jedna vrsta jezika, dok četvrta prikazuje seks kao zadovoljstvo.

Brak je tradicionalna institucija koja može objediniti reproduktivnu ulogu seksa, ljubav i zadovoljstvo. Ipak, tradicionalna uloga braka polako nestaje. Pojave dvadesetog veka seksualna ekspanzija, razvoj prava i tehnologije, dovele su do toga da se različite uloge seksa mogu ostvariti na različite načine.

Za dobijanje potomstva više nije potreban brak. Naučnici smatraju da bi veštačku oplodnju uskoro moglo da zameni kloniranje, a očekuje se i stvaranje veštačke materice. Jedna po jedna funkcija seksualnosti kao da nestaje.

Svedoci smo njene sveopšte prisutnosti u društvu (koja traje od polovine dvadesetog veka do danas), a možda u budućnosti ponovo bude zatvorena u intimnost, ili poput mnogih pojava nestane i na kraju pripadne svetu nauke i tehnike.