Rekonstruisani koraci dinosaurusa

Ako želite da shvatite kako su dinosaurusi hodali, najbolji pristup je kompjuterska simulacija, poručuju stručnjaci. „Bio je to jedini način da se spoje svi različiti podaci koje imamo o argentinosaurusu, tako da možemo da rekonstruišemo kako se ovaj veliki dinosaurus nekad kretao“, tvrdi doktor Bil Selers, vođa istraživanja koje je sproveo tim Univerziteta u Mančesteru.

Naučnici iz Velike Britanije, koji su sarađivali sa kolagama iz Južne Amerike uspeli su da laserski skeniraji 40 metara dugačak skelet dinosaurusa koji se nalazi u Muzeju „Karmen Funes“ u Argentini. Uz pomoć unapređene tehnike kompjuterskog modelovanja, snage ekvivalentne snazi 30.000 desktop računara, uspešno su rekonstruisani pokreti prilikom hodanja i trčanja, a testirana je i pokretljivost dinosaurusa prvi put.

Nova studija jasano pokazuje da je dinosaurus bio više nego sposoban da se šunja po predelima današnje Patagonije u Južnoj Americi.

Član istraživačkog tima bio je i dr Rodolfo Korija iz Muzeja „Karmen Funes“, koji je radio na prvoj fizičkoj rekonstrukciji ovog dinosaurusa koji je bio toliko velik da je dobio ime po celoj zemlji, Argentini u kojoj je i pronađen.

Međutim, rad na samoj digitalnoj simulaciji bio je komplikovan zato što je veoma malo originalnog dinosaurusa fosilizovano, što je otežavalo rekonstrukciju.

Dr Bil Selers kaže da koristi svoj softver (Gaitsym) za istraživanje pokretljivosti kako živih tako i izumrlih životinja: „Za nas je bilo važno da tadašnje životinje nisu ni nalik današnjim tako da nismo mogli da kopiramo pokrete modernih životinja. Naš sistem radi samo na osnovu podataka koje imamo o dinosaurusu i predviđa najbolje načine kretanja“.

Istraživanje je značajno za bolje razumevanje mišićno-skeletnih sistema i razvoja robota u budućnosti. Svi kičmenjaci, od čoveka do riba, imaju iste osnovne mišiće, kosti i zglobove ali ih različito koriste. Argentinosaurus je najveća životinja koja je ikad hodala Zemljom i razumevanje načina na koji je on to činio može da odgonetne mnogo o maksimalnoj perfomansi mišićno-skeletnog sistema kod kičmenjaka.

„Ovo saznjanje nam je važno kako bismo bolje razumeli kako isti sistem funkcioniše kod čoveka. Slično tome, ukoliko želimo da napravimo robote sa boljim nogama, tada moramo znati više o mehanici nogu u celom rasponu životinja, a ništa nema tako jake noge nego argentinosaurus", objasnio je Selers.

Studija, objavljena u žurnalu Plos One, prikazuje virtualni put dinosaurusa i otklanja prethodne sugestije da je životinja preuveličana u dimenzijama i nikako nije mogla da hoda.