Izazovi i ubrzanja skladištenja podataka

Nedavno je učinjen veliki korak u razvoju skladištenja digitalnih podataka kada su naučnici britanskog Univerziteta u Sautemptonu, korišćenjem nanotehnologija od stakla, napravili disk koji zapise u terabajtima može da čuva milijardama godina. Podaci su se, tokom razvoja istorije komunikacije ljudi, čuvali na raznim vrstama „memorija”.

Изазови и убрзања складиштења података

Istorija skladištenja podataka je puna izazova, uspona i padova, a onda i otkrivanja slabih tačaka novootkrivenih medija.

Skladištenje podataka, sa čijim smo sve većim brojem svakodnevno suočeni, svojevrsni je izazov i sadašnjosti i budućnosti.

Priroda se sama pobrinula za deponovanje informacija, recimo u slojevima Zemljine kore ili u DNK lancima. Naše je da učimo da ih čitamo. Čovek je pak sa svoje strane, sa memorisanjem krenuo od zapisa u kamenu, papirusa, hartije...

Od bušenih kartica do nanozapisa na staklu

Pre 200-300 godina bio je razvijen sistem čuvanja podataka na bušenim karticama, koje su kasnije korišćene i kod računara, dok se veći zaokret u tehnologiji desio sa razvojem magnetnog zapisa šezdesetih godina prošlog veka.

Profesor dr Slavko Pokorni sa Visoke strukovne škole za informacione tehnologije podseća i na negativne osobine takvog čuvanja informacija. „Problem kod magnetnog zapisa je u tome da, ako se nađe u nekom magnetnom polju, zapis može da se poremeti ili uništi“.

Nakon disketa, slede optički mediji i USB konektori. Posebno su aktuelne „ klaud memorije“ koje omogućavaju pristup bazi podataka zahvaljujući mreži sa bilo koje tačke na planeti. Ipak, tu se postavlja problem bezbednosti i privatnosti, pa se mnogo toga zasniva na poverenju u provajdera.

Trajnost „čitača“ podataka

Optički mediji su dugo najavljivani kao trajni, ali i tu se ispostavilo da stvari ne stoje baš idealno. „Kada se pojavio prvi CD, najavljivano je da je njegova trajnost 40 godina. Kada se deset godina kasnije pojavio DVD, rekli su da je trajnost 100 godina. Međutim, ispostavilo se da to nije tako. Tu se zapis ostavlja mehanički, u obliku udubljenja, pomoću lasera na tankom aluminijumskom sloju koji je u plastici. Ipak, tokom vremena, dolazi do neke oksidacije koja utiče na trajnost zapisa na takvom disku“, objašnjava doktor Pokorni.

Kada je reč o trajnosti, treba imati u vidu i rok trajanja čitača, jer, ako želimo da se podsetimo događaja sa mature recimo, video-kaseta sigurno ne vredi bez ispravnog plejera. Pogledajte stare fotografije svojih starijih članova porodice – neke su možda stare skoro jedan vek. Prosečni hard disk, za sada, tu trajnost ne može da postigne.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.