Gravitacionim talasima može se izučiti prošlost svemira!

Stojković je agenciji Beta rekao da su do sada sve informacije dobijane iz udaljenih delova svemira proučavanjem svetlosti koja stiže do Zemlje.

„Dobili smo potpuno novi prozor u naš svemir. Sada možemo direktno da proučavamo burne događaje, kao što su sudari i spajanja crnih rupa posmatranjem gravitacionih talasa koji dolaze direktno do nas“, otkriva Stojković.

Prema njegovim rečima, najnovijim otkrićem, posle 100 godina, zaokružena je Ajnštajnova teorija relativiteta, a gravitacioni talasi koji dolaze od samog Velikog praska mogu dati informacije o samom početku svemira koje do sada nisu bile dostupne.

„Ali za to nam treba sledeća generacija detektora gravitacionih talasa“, ističe Stojković.

Uz pomoć detektora gravitacionih talasa, kako kaže, mogle bi da budu otkrivene male primordijalne crne rupe koje emituju jako gravitaciono zračenje i to je „jedan od najboljih načina da se potvrdi postojanje takozvanog Hokingovog zračenja crnih rupa“.

„Kao što kamenčić koji padne u vodu proizvodi talase koji se prostiru u okolinu, tako i crne rupe u sudaru mogu da proizvedu talase u samoj tkanini prostora i vremena“.

Gravitacione talase u tkanju prostor-vremena Ajnštajn je pominjao 1916. godine u sklopu svoje Teorije opšte relativnosti. Oni su izuzetno slabi u prostor-vremenu, odnosno četvorodimenzionalnom prostoru koji obuhvata vreme i tri prostorne dimenzije.

Ovi talasi, koje su pojedini fizičari nazvali „zvučnim zapisom univerzuma“, najintenzivniji su prilikom destruktivnih događaja u univerzumu.

Veliki međunarodni tim astrofizičara koristio je noviji i unapređeni instrument vredan oko 1,1 milijardu dolara poznat kao LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) da bi otkrio gravitacione talase nastale posle sudara dve udaljene crne rupe, što je jedan od načina njihovog nastanka.