Kako čitati svete knjige

Ko i na koji način može da čita svete knjige? O ovoj temi u tri epizode serije „Ja, mi i drugi“ govore tri stručnjaka: profesorka književnosti dr Jasmina Ahmetagić, sveštenik Vukašin Milićević i reditelj Zlatko Paković.

„Ukoliko se želi da značenje bude religijsko, onda tumačenje svetih knjiga može biti samo u skladu sa kanonom“, kaže Jasmina Ahmetagić. Prema njenim rečima, mogu se legitimno tumačiti i na bilo koji drugi način - ali to više nije Sveto pismo, nego je knjiga kao i svaka druga knjiga. Profesorka Ahmetagić objašnjava i da se etički deo pravoslavalja ili neke druge religije ne može zanemariti.

„Pravoslavlju nije cilj da tutoriše čoveku, nego je religija vrednosti“, kaže profesorka, dodajući da koliko je ona upućena, nijedna religija na ovom svetu, ili bar dve u koje je veoma upućena, ne zagovaraju zlo: „Kroz istoriju se mi borimo sa tumačenjima i ideologijom, a ne sa religijom“.

Nadritumači koji uzimaju sebe kao ispravne tumače, stvaraju problem tako što uzimaju parče iz celine Svetog pisma ili iz Kurana da bi ilustrovali tezu koja je njima potrebna. „Ni u jednoj svetoj knjizi ne piše ništa drugo nego: Ne ubij! U Kuranu jednako piše da onaj ko je ubio jednog čoveka kao da je celo čovečanstvo poubijao. E, sad zašto je prema nekim tumačima džihad sveti rat, to je drugi padež“.

Sveštenik Vukašin Milićević kaže da ako svete knjige čitamo iz perspektive zajednice, onda ih čitamo i u funkciji zajednice.

„Kad govorimo o pravovernom čitanju - to se podrazumeva - neophodno je da budemo u kontinuitetu sa verom zajednice. Ali, ako je vera naš život, onda je to pitanje izlišno postavljati, jer mi živimo životom koji je živo predanje vere. I ako iz te perspektive čitamo svete knjige i pripovedamo mi onda jesmo u odnosu konitinuiteta i pravoverno ih čitamo. Ali, naravno, svete knjige može čitati svako i da ih tumači može kako god želi, ali ne može svako da ih tumači u ime zajednice“, naglašava Milićević.

Možda će zvučati blasfemično, kaže sveštenik, ali svete knjige nisu svete krave, nisu nedodirljive.

„Novozavetni tekstovi su analizirani verovatno više nego bilo koja druga knjiga na svetu, svaka reč je analizirana. Postoji kritičko izdanje Svetog pisma na grčkom ili jevrejskom, ta izdanja vas snabdevaju različitim varijantama čitanja tekstova. Sami tekstovi su nastali kroz kritičku recepciju. Već u prvom i drugom veku se postavljaju pitanja autorstva, porekla, verodostojnosti onoga o čemu se govori. Te tekstove je proizvelo iskustvo zajednice“, zaključuje sveštenik Vukašin Milićević.

O temi čitanja i tumačenja svetih knjiga u emisijama serije Ja, mi i drugi govorilo se tumačeći film Isus iz Montreala, kanadskog reditelja Denija Arkana. U filmu pratimo kako jedan sveštenik naručuje osavremenjenu pozorišnu predstavu prema tekstu Markovog jevanđelja. Predstava, međutim, biva zabranjena, a glavni glumac poput Hrista nastrada u sceni raspeća.

U ovom filmu dva puta glavnog junaka, glumca koji se sprema za ulogu Hrista, pitaju da li se boji da će biti ismejan? Objašnjavajući ovo pitanje koje se pojavljuje u filmu, reditelj Zlatko Paković podseća kako je mogla izgledati scena raspeća i mučenja Hrista: „Dok Hristos pati i mala grupa ljudi oko njega, takođe, pati, većina ljudi se zabavlja“.

U Sartrovom komadu Muve, podseća Paković, kaže se da je „jedno vešanje razonoda u provinciji“.

„Mi zaboravljamo da je za većinu to ubijanje Hirsta moglo bila razonoda - imate jednu ludu koja je umislila da će biti kralj - što je interpretacija onih koji imaju moć - tadašnjeg judaističkog klera, sveštenstva i rimske imperije koji su to radili zajedno. Iz tog pogleda elite Hristos je jedna trećerazredna, nevažna figura. Tu ideologiju je trebalo uliti narodu. Naravno, on je takav bio pretnja sveštenstvu jer unosi novu ideologiju - da ne treba da bude hijerarhije, da je sama pomisao na hijerarhiju protivprirodna. To je istinski protivprirodni blud, a ne prostitutke, koje su se bile okupile oko njega, ne prosjaci, ubogi i bolesni... Oni su, zapravo, posledica ideologije razmišljanja takve elite jer niko ne bira te pozive po svojoj slobodnoj volji, nego zato što je na to primoran. I to je Hristos znao i zato je velika ikona oslobodilačke prakse tokom 2.000 godina naše evropske istorije“, zaključuje Paković.

Reditelj naglašava i da, kad govorimo o svetosti, treba biti oprezan. „Kad god proglasite nekog za sveca možete imati problem - možete dobiti kumira. Dobro znamo u šta se pretvorila Marksova misao kad je Marks bio proglašen za sveca. U kakvu vrstu fosilizovane interpretacije se pretvorila ta misao koja možda bolje nego i jedna druga u 19. veku i na početku 20. veka bodri na istinsku pobunu i koja poziva na ukidanje eksploatacije čoveka od strane čoveka. Zato treba biti oprezan sa svetošću“, zaključio je Paković.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 07. feb 2016, 20:45) - www.mbt66.eu [neregistrovani]

Monoteizam


Monoteističke relige su, između ostalog, nastale i da bi se okončali sukobi koji postojali između pripadnika koji su poštovali različite bogove u u politeističkim religijama.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">