Sajam broadcast opreme IBC 2022 – Stižu veštačka inteligencija, 5G i hiperpersonalizacija

Posle dve godine socijalne distance koju je donela pandemija, sajam je bio izuzetno posećen. Opšti zaključak je da je lični kontak i razgovor nedostajao i izlagačima i posetiocioma.

U 11 sala predstavljena je nova oprema ili nadogradnja one koju smo već videli 2019. godine.

Daljinsko upravljanje (Remoute control) je usavršen u kovid periodu jer je omogućavao radne procese uz rad od kuće. Poslodavci su zaključili da ovaj sistem donosi uštede, tako da će nastaviti da postoji.

Na brojnim štandovima su predstavljeni sistemi sa daljinskom kontrolom ili daljinske kontrole za već postojeće uređaje i sisteme. Uz automatizaciju i daljinski kontrolisane uređaje bliska budućnost je News studio bez ljudske posade u studiju i kontrolnoj sobi (ili su nepotrebni ili rade sa udaljenih lokacija).

Automatizacija proizvodnje programa je moguća sa pametnim kamerama koje detektuju osobu i pokret, pametnim telepromterom koji prati glas prezentera i konektovanim uređajima kojima se upravlja iz daljine.

Uređaji upravljani samo glasom Always On Voice (AOV) je pristup koji ide korak dalje. Ne samo da su rimout uređaji stupili na scenu u velikom stilu, već je moguće njima upravljati glasom. Još jedna primena AI (veštačke intelegencije) na delu.

Evolucija grafike, od primenjene u animacijama koju je predstavio „Dizni“ do svakodnevne za TV programe. Brodkasterima koji emituju program, bilo linearno bilo preko OTT platformi, treba grafika koja će biti prihvatljiva za sve uređaje. Ako je poznato da 69 odsto ljudi u javnosti gleda TV sadržaje na mobilnom telefonu bez tona, jasno je da je uloga grafike ogromna.

Na peti rođendan standarda SMPTE 2110 jasno je da se svet broadcast tehnologije kreće ili prema hibridnim baseband/IP ili kompletnim IP rešenjima.

Striming platforme i njihov rast u vreme kovida su prisutna tema u svakom smislu, od Cloud tehnologije i migracije Cloud-a do konferencijskog dela gde su svoje vizije predstavljali uspešni u ovom poslu.

„Guglova“ predviđanja kažu da će striming i OTT platforme i dalje rasti i do 2027. očekuju preko dve milijarde korisnika u svetu. Uz biznis model koji će se kažu menjati sa sistema pretplatnika na neki drugi prihvatljiviji model, razvijaju i novu ponudu koja će biti još personalizovanija i uz nove sadržaje kojima će fokus biti na interakciji.

Budućnost linearne televizije je sigurna u godinama pred nama, zbog starije populacije. Kod generacije Z je ta bitka već završena, na štetu linearne TV.

Šta se onda dešava sa DVB-T, terestrijalnim emitovanjem preko mreže predajnika? Za ovaj odgovor je ključno kako ćemo definisati televiziju. Pre samo 10 godina TV je bila linearni prenos u jednom smeru prema gledaocima, jednoznačno.

Danas je TV unicast, live i on-demand, linearna i striming, FAST kanali (Free, Ad-supported, Streaming TV) i DTC (Direct To Consumer). To znači da je emitovanje TV evoluiralo u raznim pravcima.

Umesto DVB-T polako nastupa DVB-I, internet distribucija digitalne televizije. Nemačka je lansirala pilot projekat sa velikim igračima na njihovom medijskom tržištu DVB-I, paralelno sa postojećom DVB-T.

5G mreža

Primena 5G mreže u brodkastu već se desila tokom Oplimpijskih igara u Tokiju 2021, što je bila prva primena na velikim i globalnim projektima. Mogućnosti 5G mreže sa njenim karakteristikama: veliki protok i minorno kašnjenje su ogromne. Da li će 5G mreža kako se bude razvijala sasvim promeniti koncept medija? Verovatno, no ostaje nam da vidimo.

Daljinsko upravljanje konektovanom opremom je trenutno najveći benefit koji je primetan i koji će sasvim promeniti workflow u medijima.

IBC se ove godine potrudio da ponudi više u jednakosti polova. Primetno je više žena, u ovom pa skoro apsolutno muškom poslu. To ne znači da ih je više od pet odsto, no taj jednocifren broj je veliki pomak u odnosu na poslednji IBC.

Svaki od proizvođača i izlagača će naglasiti i da podržava „zelenu agendu“ u sklopu svetske kampanje posvećene klimatskim promenama. Ne treba zanemariti ni utisak da je ova industrija i dalje u grču od dešavanja koja su globalna i utiču na proizvodnju štampanih ploča, čipova, sigurne i pravovremene isporuke dobara.

Neko na sajmu reče da je toliko mnogo smerova kuda ide razvoj i da je po tome ovaj IBC drugačiji od svih prethodnih. Za mapiranje budućnosti medija važno je izdvojiti teme kojima je posvećeno dosta pažnje: Metaverse, FAST kanali, 5G remote production (primena 5G mreže u produkciji sa udaljene lokacije), XR (extension reality – proširena stvarnost) ili VR (virtual reality – virtuelna stvarnost), a sve u svrhu kreiranja sadržaja koji će gledaocu pružiti vrhunsko, hiperpersonalizovano zabavno iskustvo u realnom vremenu.

Radio

Tehnološki razvoj je zamaglio granice među medijima pa i samu definiciju medija. Čula sam komentare da su pojedinačni vlogeri izveštavali više i sadržajnije o dešavanjima u Ukrajini nego mnoge svetske medijske kuće sa neograničenim resursima. Zašto? Zato što su tamo, zato što se vešto kreću po terenu jer ga poznaju, imaju relevantne sagovornike i izvore i imaju telefon sa kamerom i internet. Uz sve to imaju veliki broj pratilaca ili pretplatnika jer su drugačiji od main stream medija. Da li su oni medij i ko kaže da nisu?

Dok se IBC uveliko bavio temom da li linearna televizija umire za radio je jasno da je preživeo. Kako će dalje u svetu gde je važno biti pozicioniran na digitalu zavisi od njega, sve alate koji mu trebaju već ima.

Automatizacija i daljinsko upravljanje je naravno predstavljeno i za radijske procese. Prazna režija dok tonski realizator sedi u svojoj kući, a voditelj u svojoj ili je cela režija citiram izraz sa IBC-ja „usred nedođije“ ili "in the middle of nowhere" je apsolutna moguća već sada. Sa 5 G mrežom još lakše i preciznije.

Tome su prilagođeni softveri za automatizaciju emitovanja programa i tonske miksete. Pojavio se i prvi 5G audio kodek koji koristi 4G i 3G mrežu.

"Sennheiser" je predstavio osim palete standardnih visoko kvalitetnih mikrofona i verzije za mobilne telefone raznih namena (pogledajte deo o vlogerima). 

Jutel i David, sistemi za automatizaciju radijskog emitovanja, predstavili su svoje daljinske kontrole. Svi veliki brendovi audio-mikseta su bili prisutni u Hali 8. IP protokoli kojima se međusobno povezuju i kontrolišu pojednostavljuju sistem integraciju u sredinama gde postoji kvalitetno IP okruženje.

Vizuelizacija radija je imala centralno mesto na sajmu, kada govorimo o radiju. Radijski studio videom na digitalnim platformama sa svom pripadajućom grafikom, nije novost. Novo je što sada ima više rešenja u ponudi (audio upravlja videom, audio+mikseta upravlja video-serverom, vizuelno integrisane društvene mreže, mogućnost nekoliko istovremenih paralelnih strimova, mogućnost snimanja videa i montaža u okviru istog softvera), a softver je postao veoma jednostavan za upotrebu.

DAB je bio prisutan i u izložbenom i u konferencijskom delu sajma, kao i tema koja je vitalna za opstanak klasičnog radija – radio u kolima. Po podacima od ukupnog broja slušalaca radija, 50 odsto ide na vozače, odnosno na radio u kolima.

S druge strane, prezentovani su podaci za 2021. organizacije Car Bayers Survey koji pokazuju da 89 odsto kupaca automobila smatra broadcast radio (FM i DAB) najvažnijim audio-servisom u kolima i da im je važniji od online steraming muzičkih platformi koje nudi "Apple CarPlay" ili "Android Auto".

Preko 90 odsto ispitanih kaže da radio mora ostati besplatan, kroz aplikacije to nije, zbog pratećih troškova korišćenja interneta SIM kartice.

Takođe, postoji problem u metapodacima koje generišu radio stanice, bez fotografija, bez pratećih servisa, bez grafičkog logoa stanice, što na velikim displejima modernih automobila kvari utisak da je radio moderan medij. Globalni giganti kao „Gugl“ i „Epl“ se bore za poziciju svojih platformi u kolima, dok radio mora bolje da vizuelizuje svoj brend u kolima. 

Šta kaže WorldDab na IBC-ju?

Fokus je bio na predajnicima male snage kojima se snižava cena investicija, a lokalni emiteri imaju mogućnost da ostanu sa lokalnom pokrivenošću. Small scale solution predstavlja rešenje i za pokrivenost u tunelima ili samo duž autoputa, ako za to postoji interes.

Ovo rešenje je primenljivo za male zajednice, ali može biti i povezano u veliku mrežu pojedinačnih predajnika male snage. Na konferenciji su predstavili primere iz Italije, Velike Britanije i Nemačke kao uspešan model predajnika malih snaga.

Metapodaci su neophodni, pa DAB skreće pažnju da radio stanice nisu uradile dovoljno i da pored moćnih streaming platformi, opasne konkurencije, nije dovoljan monohromatski naziv radio stanice. 

IBC 2022 je bio izuzetan: izlagači i predavači, posetioci i organizacija, prateće aktivnosti i sunčani Amsdterdam što se u septembru retko viđa. Osim lajt motiva da je medijska industrija preživela, skeptici bi dodali – za sada – glavna ideja sajma je da glavne ideje nema. Ali zato ima mnoštvo briljantnih ideja, smerova i vizija, a vreme će pokazati koja će odrediti budućnost.

Autorka teksta je Zorana Bojičić, izvršni direktor Sektora tehnike i produkcije RTS Radio Beograda