Zahvaljujući novim fontovima češće koristimo ćirilicu na kompjuterima i mobilnim telefonima

Jedno od fonetski najsavršenijih pisama na svetu, a po mišljenju dizajnera, i jedno od najlepših, ćirilica kao deo našeg identiteta imala je različite faze u načinu na koji je korišćena, kako je pismo izgledalo, što je uticalo i na to kada i koliko smo je u svakodnevnoj pisanoj komunikaciji koristili.

„Imali smo jedan period devedesetih godina kada je ona, nažalost, bila iskorišćena za određeni propagandni domen i samim tim je korišćena u nekom lošijem obliku. Neka vrsta interpretacije Miroslavljevog jevanđelja, ali na jedan, blago rečeno, primitivan i neprofesionalan način u smislu dizajna i tipografije“, smatra grafički dizajner Slavimir Stojanović.

Nakon toga, pred grafičkim dizajnerima je bio veliki izazov – otrgnuti se od ovakvog doživljaja ćirilice i početi je sagledavati kao nacionalno blago. Kvalitetni fontovi doprinose da je danas češće koristimo na kompjuterima i mobilnim telefonima.

Fondacija RNIDS u saradnji sa „Tipometrom“ predstavila je još jedno pismo srpske ćirilice posebno dizajnirano za ekrane.

„Uglavnom je problem kod većine fontova što imaju samo rusku ćirilicu i ovde smo mi podesili da je na tim osnovnim kodnim mestima srpska ćirilica da bismo mogli svojim korisnicima lakše to da približimo“, navodi Petar Vasilić, autor novog fonta.

Estetika i nasleđe koje ćirilica nosi inspirativna je brojnim likovnim umetnicima. Slavimiru Stojanoviću od početka karijere.

„To nasleđe koje se posle prelilo u dekonstruktivizam i dadaizam je ono gde ja i dan danas crpim. Dakle, zenitizam, Ljubomir Micić, ono što se u ovom regionu dešavalo dvadesetih godina 20. veka i dalje je potentno i vrlo vitalno, a tu ćirilica zauzima jako značajan egzotičan i kulturološki deo“, dodaje Stojanović.

Zastupljenosti ćirilice u svakodnevnom životu doprinosi i broj registrovanih ćiriličnih domena na internetu. Danas ih je oko dve i po hiljade.