Robot koji čita misli testiran na ljudima

Kineski naučnici napravili su nosivog robota koji navodno može da čita ljudske misli praćenjem moždanih talasa i mišićne aktivnosti. Programeri tvrde da je mašina bila u stanju da „prepozna ljudsku nameru“ sa tačnošću od 96 odsto.

Testirajući uređaj na fabričkim radnicima, istraživači iz Centra za inovacije kineskog Univerziteta u Jičangu očigledno su otkrili da volonteri koji su radili na pokretnoj traci ne moraju da izdaju verbalne komande ili izvode gestove kada je trebalo da uzmu drugi alat ili komponentu proizvoda.

Programeri su primetili da je robot reagovao „skoro trenutno“, i traženi objekat postavljao na radnu površinu, prenosi Raša tudej pisanje Saut čajna morning posta. List je dodao da je tim objavio svoje nalaze u domaćem specijalizovanom časopisu. Istraživači nisu bili dostupni za dodatne komentare.

Ovakvi „kolaborativni roboti“, ili „koboti“, potencijalno bi mogli da ubrzaju proizvodnju na montažnoj liniji, tvrdi se u studiji kineskih istraživača. Dodaje se da je njihova primena u praksi još uvek nemoguća, jer je „njihova sposobnost da prepoznaju ljudske namere često netačna i neujednačena“.

Da bi se prevazišlo ovo ograničenje, objasnio je vodeći naučnik projekta Dong Juanfa, robot je prošao kroz „stotinu sati obuke“ od strane osam volontera. Radnici na montažnoj traci su opremljeni mašinom koja kombinuje neinvazivni detektor moždanih talasa i senzore ruku.

Dok je deo koji je bio pričvršćen za glavu očigledno dobro tumačio namere dobrovoljaca sa otprilike 70 odsto preciznosti, signal iz mozga je bio slab. Navodno, radnici su morali da budu „jako koncentrisani“ kako bi robot dobio „jasnu poruku“. Ali većina volontera je tokom vremena, obavljajući monotone fabričke zadatke, često bila previše ometena drugim mislima, naveli su istraživači.

Električni signali iz mišića prikupljeni senzorima ruku su bili „stabilniji“, ali i oni su izgubili snagu kako su se radnici sve više umarali. Međutim, programeri su tvrdili da kombinacija signala mozga i mišića može pomoći robotu da predvidi sledeći potez sa „preciznošću bez presedana“.

Međutim, kako je navedeno, još uvek nije sigurno da li bi se slični rezultati – dobijeni u laboratorijskim uslovima – mogli ponoviti u fabrici. Iako senzori mogu da budu postavljeni unutar radničkih šlemova i uniformi, istraživači strahuju da bi znoj i nepravilni pokreti mogli da utiču na kvalitet signala.

Drugo rešenje, napomenuli su istraživači, bi bilo da se u robota unesu podaci o pokretima i vizuelnim senzacijama.