Gugl, Majkrosoft, Huavej na srpskom samitu o veštačkoj inteligenciji

Samit „Zemlja čuda“ (Wonderland AI Summit) imaće četiri onlajn bine koje će okupiti globalnu zajednicu veštačke inteligencije oko inovacija, ideja i rešenja koja su kreirana u toj oblasti. Inženjerski menadžer Jovan Stojanović, osnivač Samita o veštačkoj inteligenciji, govorio je za RTS o tome ko su učesnici i predavači i kakva će se sve znanja i informacije razmeniti tokom dva dana manifestacije.

Čuli smo da će neka zvučna imena, bar onlajn, biti gosti Srbije. I „Huavej“ i „Gugl“, čini mi se i „Samsung“. Šta ćemo mi njima predstaviti, a šta će oni nama?

– Ono što će sam događaj omogućiti tim kompanijama jeste da prezentuju njihove inovativne nove proizvode, algoritme, usluge koje su zasnovane na mašinskom učenju odnosno na veštačkoj inteligenciji, gde s druge strane, sam događaj će im omogućiti da se oni prosto upoznaju sa ljudima koji su zainteresovani da koriste tu tehnologiju, da nauče više o tome. Sam događaj će njima omogućiti da vide kako izgleda ekosistem Evrope, da pozicionira našu državu, region na jedno vrlo posebno mesto ako govorimo o tehnologiji koja je je fundamentalno jedna od najbitnijih u ljudskoj istoriji.

Prvi put će sam događaj imati prilike da ugosti investicione fondove koji se bave ulaganjem u star-ape gde će inestitori imati prilike da vide različite proizvode, koji se prave kod nas i u regionu.

Ove godine ćemo imati preko 50 i nešto komapnija koje će imati svoje vurtuelne štandove, preko 30 start-apa koji će imati prilike da prezentuju njihovu inovativnu tehnologiju.

Na koji način će taj događaj uticati na razvoj veštačke inteligencije u Srbiji, imajući u vidu da je ona, koliko ja znam, najrazvijenija u oblasti industrije i poljoprivrede? 

– Imamo iskorake i u oblasti hardvera i u oblastima finansija. Da, poljoprivreda jeste domen gde imamo dosta znanja i ekspertize, ali mogu da kažem da zbog svih aktivnosti koje su se pokrenule pre četiri-pet godina u kontekstu građenja same zajednice smo uspeli da pozicioniramo Srbiju među vodeće svetske zemlje ili ekosisteme, gde nije samo pitanje Srbije, okupili smo region gde kroz to možemo da akumiliramo više intelektualnog kapitala, odnosno da okupimo sve neke interesantne inicijative koje se bave razvojem veštačke inteligencije.

Ljudi obično ne znaju puno o veštačkoj inteligienciji, ali ima onih koji su jako za nju zainteresovani. Jednog dana će robot da zameni čoveka. Koliko ima istine u tome?

– Oblast je dosta ineteresantna. Pre svega, mogu da kažem i predmet različitih medija, filmova, koji su se pojavljivali u prethodnim godinama, gde se upravo naglašavaju neki apokaliptični scenariji u tom kontekstu.

Ono što moramo da shvatimo, fundamentalno, veštačka inteligencija je jedan alat koji treba da omogući ljudima da ne rade neke dosadne i automatizovane poslove, gde ta tehnologija nama može da pomogne da umesto da čekamo deset dana da bismo dobili informaciju da li neka osoba ima rak ili nema, to možemo da dobijemo za nekoliko minuta i gde zapravo na takav način možemo da spasemo mnogo više života. I da otvorimo neke nove industrijske grane i da kreiramo neku novu vrednost gde je zapravo ljudski kapital u kontekstu inovativnosti i to je nešto što treba da bude istaknuto kada je reč o veštačkoj inteligenciju kao prva velika vrednosti koja dolazi odatle

Rizici naravno postoje, ali mi smo tu koji kreiramo same algoritme, same sisteme i moram da kažem da u ovoj sad fazi smo mi daleko o tih apokaliptičnih naslova ili scenarija, koji mogu da dovedu do toga da čovek bude zamenjen u potpunosti što se tiče određenih aktivnosti.

Samit koji se organizuje 21. i 22. oktobra, ovoga puta je onlajn zbog situacije u čitavom svetu kada je reč o zdravlju. Šta očekujete najnovije da će se na tom Samitu čuti?

–Okupljamo kompanije kao što su „Audi“, „Gugl“, „Aj-Bi-Em“, „Huavej“, „Majkrosoft“ gde će sama zajednica imati prilike da čuje o najnovijim dostignućima tih kompanija. Tu postoje desetine različitih alata koji su zasnovani, koji desetinama puta mogu brže da automatizuju određene procese i biće interesantno da vidimo koje su sve to primene, od različitih industrija, od poljoprivrede, koju smo spomenuli, do finansija ili čip industrije koja je zaista jedan od nosilaca, ako mogu da kažem, u pogledu razvoja samog ekosistema.