Veštačka inteligencija i ljudska prava, može li se do bezbednijeg sveta bez novih tehnologija

Gostujući u Jutarnjem programu Zarić objašnjava da je selektovani nadzor jasno definisan prostor nad kojim se vrši nadzor, kao što su aerodromi, i neke jave institucije, a da je sve ostalo - neselektivno.

EU parlament je za zabranu masovnog biometrijskog nadzora. Traži se proglašenje moratorijuma na primenu sistema za prepoznavanje lica, izuzev za identifikaciju žrtava krivičnog dela, sve dok ne budu ispunjeni jasno definisani uslovi.

Prema rečima Vladimira Zarića, u Zabrani se pre svega pozivaju na osnovna ljudska prava i pravo privatnosti, ali tu se takođe pominje i veštačka inteligencija.

„Ti sistemi funkcionišu manje-više bez nadzora ljudi, odnosno na osnovu biometrijskih podataka koje kamere snimaju. Kamera sama snima i prepoznaje, donosi neke odluke, da li je ponašanje neke osobe koja je na snimku uobičajeno ili rizično", ističe Zarić.

Dodaje da Srbija ima zakone koji definišu upotrebu kamera za nadzor i kamera koje imaju mogućnost biometrijskog prepoznavanja, odnosno čijom upotrebom se prepoznaje oblik lica, otisak prsta, rožnjača.

„Trenutno takve sisteme i nadzore može da postavi samo Ministarstvo unutrašnjih poslova i njihovim procedurama je definisano u kojim slučajevima se koriste informacije sa takvog sistema, ko ima nadležnost pristupa takvim podacima i ko ima mogućnost obrade takvih podataka", naglašava Vladimir Zarić.

Ističe da su, pored ministarstava unutrašnjih poslova različitih zemalja, te sisteme  koristile i privatne kompanije u svojim poslovim zgradama.

„Ono što jeste suština je da ta tehnologija jeste dobra i napredna je ali nije bezgrešna i mora da postoji ljudski faktor odluke. Pokazalo se u praksi da postoje veliki problemi i da sistem nije 100 posto precizan", kaže Zarić.

Prema njegovim rečima postoje problemi sa etničkim grupama, jer njih sistemi ne prepoznaju dobro, a takođe, sistemi veštačke inteligencije za prepoznavanje lica nisu uvek sigurni kada donose odluke o ženskim licima.

„Za razliku od klasičnog video nadzora gde imate operatera koji pregleda snimke, uzima neke određene kadrove, sistemi koji su potpomognuti veštačkom inteligencijom to sami rade. Oni sami izvlače podatke, dobijete listu imena koji su imali pristup nekom prostoru i tu može da dođe do greške", smatra Vladimir Zarić.

Ističe da ti sistemi, razvijeni od strane privatnih kompanija, nisu bili dovoljno otvoreni i zato se poziva na demokratizaciju, odnosno Evropski parlament smatra da je potrebno da softver koji pokreće to prepoznavanje lica bude open-source.

„To su programi čiji je način funkcionisanja dostupan svima, da vidite kako radi algoritam, koji su parametri koji se čitaju i obrađuju, da biste, ako dođe do sudskog spora ili bilo kakvog dokazivanja krivice, vi imali argumentovanu raspravu. Ako se borite prtiv sistema video nadzora koji je napravila privatna kompanija, i koja je zaštitila svoj patent, vi ne znate kako on funkcioniše a uzimate njegov rezultat kao nešto što je 100 posto tačno i validno - onda nastaje problem", poručuje Vladimir Zarić iz Instituta za digitalne komunikacije.