Rusija priprema letelicu na nuklearni pogon za putovanje do Jupitera

Ruska savezna svemirska agencija, Roskosmos, objavila je planove da svoj „svemirski tegljač" [termin za svemirsku letelicu koja prevozi astronaute ili opremu iz jedne orbite u drugu] pokrene na međuplanetarnu misiju 2030. godine, prenosi Biznis insajder, pozivajući se na agenciju Sputnjik.

Energetski modul svemirske letelice, nazvan „Zevs“, konstruisan je tako da proizvodi dovoljno snage da preveze teški teret kroz duboki svemir. U suštini, letelica će biti pokretna nuklearna elektrana.

Nekoliko zemalja razmatra sličnu tehnologiju, kao način da se skrati vreme putovanja kroz svemir. Trenutno se svemirske letelice oslanjaju na solarnu energiju ili gravitaciju za ubrzanje letelica, što znači da bi u takvim letelicama astronautima bilo potrebno više od tri godine da odu do Marsa i vrate se na Zemlju.

Stručnjaci Američke svemirske agencije (NASA) procenjuju da bi svemirska letelica na nuklearni pogon skratila ovo putovanje za godinu dana.

Sjedinjene Države planiraju da nuklearnu elektranu – reaktor od 10 kilovata – postave prilikom narednog sletanja na Mesec, već 2027. godine. Međutim, do sada je NASA uspela da pošalje samo jedan nuklearni reaktor u svemir, na satelitu iz 1965. godine. Druge svemirske letelice, poput rovera koji je sleteo na Mars „Radoznali“ (Curiositi) i „Istrajni“ (Perseverance) takođe pokreće nuklearni pogon, ali ne kao reaktor.

U međuvremenu, Rusija je u svemir poslala više od trideset reaktora. Njihov modul „Zevs“ bi bio mnogo napredniji nuklearni reaktor koji bi koristio 500 kilovata kako bi se kretao od planete do planete, kako navodi ruska državna agencija Sputnjik.

Prema planu misije, letelica će prvo krenuti ka Mesecu, a zatim nastaviti ka Veneri čiju gravitaciju će iskoristiti da se odbaci ka krajnjem odredištu – Jupiteru, što bi pomoglo da se sačuva više pogonskog goriva.

Čitava misija bi trajala 50 meseci (nešto više od četiri godine), prema Aleksandru Blašenku, izvršnom direktoru Roskosmosa za dugoročne programe i nauku. Tokom prezentacije u Moskvi, Blašenko je rekao da Roskosmos i Ruska akademija nauka još rade na izračunavanju putanje leta, kao i tačne mase koju će letelica moći da ponese.

Pretpostavlja se da će ova misija biti preteča u probijanju novih granica ruskog svemirskog programa, odnosno da će buduća svemirska stanica koju Rusija planira da izgradi, koristiti istu nuklearnu tehnologiju.

Prednosti nuklearne energije u svemiru u odnosu na solarnu

Većina letelica dobija energiju iz nekoliko izvora: Sunca, baterija ili nestabilnih atoma koji se nazivaju radioizotopi.

Nasina svemirska letelica „Juno“ na Jupiteru, na primer, koristi solarne panele za proizvodnju električne energije. Solarna energija se takođe može koristiti za punjenje baterija na svemirskim brodovima, ali izvor energije postaje sve manje moćan kako se svemirski brod udaljava od Sunca.

U drugim slučajevima, litijumske baterije uspevaju da napajaju letelice na kraćim misijama. Na primer, sonda „Hajgens“ koristila je baterije za kratko sletanje na Saturnov mesec, Titan, 2005. godine.

Nasine dve letelice „Vojadžer“ koriste radioizotope (koje se nazivaju i „nuklearne baterije“) da bi preživele u surovom okruženju van Sunčevog sistema u međuzvezdanom prostoru, ali to nije isto kao kada se nuklearni reaktor ukrca na svemirski brod.

Nuklearni reaktori nude nekoliko prednosti: mogu da prežive hladne i mračne regije Sunčevog sistema bez potrebe za sunčevom svetlošću. Takođe su pouzdani tokom dužih perioda – nuklearni reaktor „Zevs“ je projektovan da traje 10 do 12 godina. Osim toga, oni mogu u kraćem periodu da prevezu svemirske letelice na druge planete.

Ali i nuklearna energija ima svoje izazove. Samo određene vrste goriva, poput visokoobogaćenog uranijuma, mogu da podnesu ekstremno visoke temperature reaktora – i možda nisu sigurne za upotrebu. U decembru su Sjedinjene Države zabranile upotrebu visokoobogaćenog uranijuma za pogon objekata u svemir ukoliko postoji mogućnost da se koristi drugo nuklearno gorivo ili drugi izvor energije. 

Rusija priprema svemirsku stanicu na nuklearni pogon

Ruski inženjeri započeli su razvoj modula „Zevs“ 2010. godine, s ciljem da ga pošalju u orbitu u roku od dve decenije. Na putu su da ispune taj plan.

Inženjeri su, kako prenosi Sputnjik, započeli proizvodnju i testiranje prototipa 2018. godine. Roskosmos je takođe prošle godine potpisao ugovor vredan 4,2 milijarde rubalja (57,5 miliona američkih dolara) sa kompanijom „Arsenal“ sa sedištem u Sankt Peterburgu koja je zadužena za izradu idejnog projekta.

Ova tehnologija bi mogla da pomogne naporima Rusije da izgradi novu svemirsku stanicu do 2025. godine, što je već nekoliko puta najavljivano.